Reč “Šabbāt” ili “Subota” sa Hebrejskog שַׁבָּת u Svetom Pismu označava sedmi dan svečanog odmora, dan uzdržavanja od sekularnih poslova koji se obavljaju u toku ostalih šest dana radne sedmice. Bog se odmarao u subotu. Sedmoga dana Bog “počinu i odmori se” (2. Mojs. 31,17) , ali se ipak nije odmarao zato što Mu je to bilo neophodno (Isaija 40,28) Glagol “počinuti”, šabat, doslovno znači, prestati sa poslom ili aktivnošću. Božji odmor nije bio rezultat ni iscrpljenosti ni umora, već prestanak s ranijim poslom. Bog se odmarao jer je i od ljudi očekivao da se odmaraju. On je ljudskim bićima dao primer koji su trebali slediti (2.Mojs. 20,11)
(285)