Kod svih naroda postoje razni verski praznici koji su ljudi uspostavili tokom vremena. Ali Sveto pismo nas uči da, u stvari, postoji samo jedan praznik koji potiče od samog Stvoritelja sveta. Mi ćemo iz Svetog pisma videti koji je taj praznik i od kakve je on važnosti za svakog hrišćanina.
I. KADA I KORZ KOGA JE OSNOVAN DAN ODMORA?
- Dan odmora osnovao je Bog u raju kroz Isusa Hrista.
„I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 2, 2)
Bog je dovršio stvaranje sveta za šest doslovnih dana. Sedmog dana je počinuo. Bog je počivao jer je time stvarao za čoveka dan odmora i ostavljao mu primer da se i on po uzoru na svog Stvoritelja odmara sedmoga dana.
U stvaranju sveta i čoveka učestvovali su Bog Otac, Isus Hristos i Sveti Duh. Bog je stvorio sve kroz Isusa Hrista (Jovan 1. 1-3; Kol. 1, 16. 17.) Hristos je, dakle, Stvoritelj kao što je i Otkupitelj. Hristos je stvorio svet za šest dana i počinuo u sedmi dan. Taj sedmi da je subota (2. Mojs. 31, 15.) Pošto je Hristos osnovao subotu kao dan odmora, zato se On naziva Gospodarem od subote. (Marko 2, 28.)
- Hristos je osnovao sedmi dan kao dan odmora time što je tog dana počinuo i što je taj dan blagoslovio i posvetio.
„I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini.” (1. Mojsijeva 2, 3.)
Hristos je odvojio subotu od ostalih dana sedmice kao dan odmora upravo time što je taj dan blagoslovio i posvetio i što je u tom danu počinuo (1. Mojs. 20, 11). Subota kao dan odmora se dakle temelji na ovim trima neoborivim činjenicama. Što je Bog blagoslovio i posvetio ostaje za uvek blagosloveno i posvećeno (1. Dnev. 17, 17; 4. Mojs. 23, 19. 20).
- Četvrta zapovest Božjeg zakona određuje subotu kao dan odmora.
Ova zapovest glasi: „Pazi na to, da posvetiš subotu! Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje! Ali sedmi dan jest subota, dan odmora u čast Gospodu, Bogu tvojemu. Tad ne smiješ raditi nikakva posla, ni ti ni sin tvoj ili kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja ni stoka tvoja ni stranac, koji boravi kod tebe unutar vrata tvojih! Jer za šest dana stvori Gospod nebo i zemlju, more i sve što je u njima, ali sedmi dan otpočinu on. Zato je Gospod blagoslovio i posvetio subotu.” 2. Mojsijeva 20, 8-11. (prevod Dr. I. Šarić).
Objavljivanjem subote, koja je deo Božjeg zakona, Bog je dan odmora obnovio i utvrdio. Pošto su Božje zapovesti večne i nepromenljive, to je i subota, kao deo Božjeg zakona, večna i nepromenljiva. (Psalam 111, 7. 8.).
II. U KOJU SVRHU JE HRISTOS USPOSTAVIO SUBOTU KAO DAN ODMORA?
Hristos je odvojio subotu za četvorostruku svrhu:
- Da nas podseća na Stvoritelja i na njegovo delo stvaranja.
„Jer za šest dana stvori Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi je dan počinuo, zato je blagoslovio Gospod dan subotni i posvetio ga.” (2. Mojsijeva 20, 11.)
Subota je uspomena na Stvoritelja i na stvaranje. Bog želi da se sećamo njega i njegovih dela (Psalam 111, 4). Da su se ljudi uvek sećali na Stvoritelja i na njegovo delo stvaranja svetkujući subotu, ne bi pali u idolopoklonstvo i neverstvo.
- Subota je data čoveku radi njegovog odmora. 2. Mojs 20, 9. 10.
Bog je ovim uspostavio odnos između radnih dana i dana odmora. U subotu treba da se odmaramo od svojih svakodnevnih briga i poslova kao što je Hristos počinuo od svog dela stvaranja u sedmi dan (Jevr. 4, 4. 9. 10).
- Subota je data kao dan bogosluženja.
„Šest dana radi, a sedmi dan, koji je subota za počivanje, neka bude sveti sabor, ne radite ni jednog posla; subota je Gospodnja, po svim stanovima vašim.” 3. Mojsijeva 23, 3.
Isus je u subotu odlazio u sinagogu na bogosluženje (Luka 4, 16). I mi treba da subotom prisustvujemo bogosluženju u Božjem domu (Jevr. 10, 24. 25). Subota je određena da nam pomogne da se više sjedinimo sa svojim Stvoriteljom i pripremimo za budući, večni život.
- Subota je data kao znak srodstva između Boga i njegovog naroda i kao znak posvećenja.
„I subote moje svetkujte da su znak između mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš.” Jez. 20, 20. (2. Mojs. 31, 17).
Posvetiti znači učiniti ne sveta bića svetim. To je delo otkupljenja. Hristos je naš otkupitelj i posvetitelj (1. Kor. 1, 30). Hristova stvaralačka sila nas je stvorila, i ta ista sila nas preporađa i posvećuje (Efescima 2, 10).
III. ZA KOGA JE BOG USPOSTAVIO SUBOTU KAO DAN ODMORA?
Iz svetog pisma saznajemo da je Hristos uspostavio subotu u raju pre čovekovog pada u greh i da ju je predao Adamu kao predstavniku celog ljudskog roda. Isus kaže da je subota načinjena „za čoveka”, to jest za sve ljude (Marko 2, 27.). Neki smatraju da je subota data Jevrejima, ali iz Božje reči vidimo da je ona data još u raju, oko 2000 godina pre nego što se rodio prvi Jevrejin – Avram (1. Mojsijeva 2, 1-3).
- Subotu su svetkovali patrijarsi od Adama do Mojsija. Za Avrama kaže izričito Božja reč da je slušao „Božji glas, čuvao naredbe njegove i zapovesti njegove, pravila njegova i zakone njegove”. (1. Mojsijeva 26, 5.).
- Subotu su svetkovali verni Božji ljudi od Mojsija do Hrista.
Kad je izrailjski narod došao u Sinajsku pustinju, a to je bilo oko mesec dana pre proglašenja zakona na Sinaju, Bog je naglasio važnost sedmog dana sedmice kao dana odmora time što je šestog dana dao dvostruku količinu mane, što u subotu mana nije padala i što se ono što su u petak sakupili i čuvali za subotu nije pokvarilo, a ostalih dana bi se pokvarilo ako bi nešto hteli ostaviti za drugi dan (Vidi: 2. Mojs. 16, 4. 21-30). Ovo čudo sa manom ponavljao je Gospod za vreme četrdeset godina bavljenja izrailjskog naroda u pustinji – to jest oko 2000 puta. Ovim trostrukim čudom Bog je želeo da pouči Izraelce da treba da svetkuju upravo sedmi dan, dan, koji je on blagoslovio i posvetio, a ne ma koji dan koji bi oni proizvoljno izabrali.
Na subotu je Gospod upućivao svoj narod preko proroka.
„Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, i čuvajući ruku svoju da ne učini zla. A tuđine koji pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospoda, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju, i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima.” Isaija 56, 2. 6. 7.
„Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći prazne reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova, oca svoga; jer usta Gospodnja rekoše.” Isaija 58, 13. 14.
- Subotu su svetkovali Hristos, apostoli i prvi hrišćani.
Isus je poštovao subotu koju je nekada uspostavio u raju. On je subotu upotrebljavao u za odmor, za razmišljanje, za propovedanje i za vršenje dobrih dela.
„I dođe u Nazaret gdje bješe odrastao, i uđe po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.” Luka 4, 16.
„I dođe u Kapernaum grad Galilejski, i učaše ih u subote.” Luka 4, 31.
Isus se brinuo o tome da njegovi učenici svetkuju subotu i kad on bude otišao na nebo. Nagoveštavajući propast Jerusalima, rekao je: „Nego se molite Bogu da ne bude bježan vaša u zimu ni u subotu.” Matej 24, 20.
Zbog kišnog i hladnog vremena bežanje u zimu bilo bi vrlo teško. Bežanje u subotu bilo bi skopčano sa mnogim teškoćama, a i samo uzbuđenje i strah narušili bi subotni odmor i subotnu radost.
Isus je u subotu počivao u grogu. (Luka 23, 52-54.).
I Hristovi sledbenici su u subotu počivali po zakonu: „A žene koje bijahu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i vidješe grob i kako se tijelo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.” Luka 23, 55. 56.
Apostol Pavle propovedao je Jevrejima i neznabošcima u subotu.
„A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sjedoše. A kad izlažahu iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove riječi u drugu subotu govore. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju riječi Božije.” Dela 13, 14. 42. 44.
To isto činio je u Filibi (Dela 16, 12-15), u Solunu (Dela 17, 1-4), i u Korintu (Dela 18, 1-11). Pavlov običaj je bio, kaže Sveto pismo, da subotu posveti proučavanju Božje reči i propovedanju Hristovog evanđelja (Dela 17, 1-4).
- Subotu će Božja deca svetkovati i na obnovljenoj zemlji.
„Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati sjeme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako tijelo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.” Isaija 66, 22. 23.
(621)