Može delovati neobično, ali od Stvaranja pa dalje kroz Biblijsko vreme, dani nisu počinjali i završavali se u ponoć, kao što je to slučaj danas. 1. Mojsijeva nam kaže “I bi veče i bi jutro, dan prvi” (1. Mojsijeva 1:5). Dan počinje kada se prethodni dan završi, zalaskom sunca. Mračni deo dana (veče) dolazi najpre, zatim svetli deo.
Opisujući kako da se poštuje jedan od prazničnih dana, Bog je naložio Izrailjcima :”To će vam biti subota, dan odmora, i vi ćete smiriti duše svoje; od večere devetoga dana do večere idućega dana praznovat ćete svoju subotu” (3. Mojs. 23:32 – Bakotić). “Veče” je vreme kada se sunce izravna sa horizontom koje mi zovemo zalazak. “uveče o sunčanom zahodu…” (5.Mojs, 16:6); “A kad bi pred veče, pošto sunce zađe…” (Marko 1:32).
Kada su se Izrailjci vratili u Jerusalim, nakon Vavilonskog ropstva, Nemija je trebao da ih nauči kako da svetkuju subotu. Da bi ih sprečio u obavljanju njihovih uobičajenih dnevnih poslova u subotu, Nemija je zapovedio da se Jerusalimska vrata zatvore “kad dođe sen na vrata jerusalimska uoči subote” (Nemija 13:15-19).
Čim se Sunce spusti u petak uveče, subota počinje. To je ta uspomena na stvaranje koje se trebamo sećati i čuvati je svetim (2. Mojs. 20:8).
(942)