Sedmi dan u toku vekova

Sedmi dan tokom vekova – 1. Vek

“Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu.” Isus, (Matej 24:20)

Institucija Subote

“Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 2:1-3)

Isus

“I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita” (Luka 4:16)

“I gle, pristupi mu neko i reče – Učitelju blagi, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni? A On mu reče: što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. Ako želiš ući u život, drži zapovesti.” (Matej 19:16-17).

“Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu ni u subotu.” (Matej 24:20).

Isus je naložio svojim učenicima da se mole, kada budu morali da beže pred razorenjem Jerusalima, da se njihovo bežanje ne bi dogodilo u Subotu. To se kasnije i ostvarilo, 70. godine.

Njegovi Sledbenici

“Vrativši se, pripremiše miomirise i pomasti, a u Subotu mirovaše po zakonu” (Luka 23:56).

Apostol Pavle
“I Pavle po običaju svome, uđe k’ njima, i tri Subote je razgovarao sa njima iz pisma” (Dela 17:2).

Pavle i Neznabošci

“A kad izlažahu iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A u drugu subotu sabra se skoro sav grad da čuju reči Božije.” (Dela 13:42,44)

Ovde vidimo da su se nezabošci sakupljali u svom gradu u Subotu. Može se primetiti da to nije bilo sakupljanje u sinagogi, jer u stihu 44. piše da se gotovo sav grad sakupio zajedno, dok stih 42. kaže da su tražili da čuju poruku i sledeće subote.

Jovan

“Bejah u duhu u dan Gospodnji” (Otkrivenje 1:10; Bakotić) Uporediti: (Marko 2,28; Isaija 58:13; 2.Mojsijeva 20:10). Ovi stihovi jasno ukazuju na subotu kao dan Gospodnji.

Josip Flavije (Titus Flavius Josephus 37–c. A.D. 100)

“Nema ni jednog Grčkog grada, niti bilo kojieg varvarskog, ili bilo koje da su nacije, gde običaji odmaranja u sedmi dan nisu prisutni”
(M’Clatchie, “Notes and Queries on China and Japan” (edited by Dennys), Vol 4, Nos 7, 8, p.100.)
Filon Aleksandrijski (Philo Of Alexandria 20 BC–50 AD)

“Proglašava se da sedmi dan bude svetkovina, ne ovoga ili onoga grada već univerzuma.” (M’Clatchie, “Notes and Queries,” Vol. 4, 99

Sedmi dan tokom vekova – 2. Vek

“Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti našeg Spasitelja” – A Learned Treatise of the Sabbath, p. 77

Rani Hrišćani

“Primitivni Hriščani su imali veliko poštovanje za Subotu, i provodili su dan u odanosti i propovedanju. U to nema sumnje, jer su tu praksu preuzeli od samih Apostola, što se sa svrhom pojavljuje u nekoliko spisa.” “Dialogues on the Lord’s Day”, p. 189. London: 1701, By Dr. T.H. Morer (A Church of England divine).

Rani Hrišćani

“…Subota je bila jaka veza koja ih je ujedinila sa životom svih naroda, i čuvanjem Subote svetom, oni su pratili ne samo primer, već zapovest Isusa.” “Geschichte des Sonntags,” pp.13, 14

Hrišćani u 2. Veku

“Ne-jevrejski Hrišćani su takodje svetkovali Subotu,” Gieseler’s “Church History,” Vol.1, ch. 2, par. 30, 93.

Rani Hrišćani

“Primitivni Hrišćani su svetkovali Jevrejsku Subotu; …dakle, Hrišćani, su za dugo vreme zajedništva, održavali njihove skupove uoči Subote, u kojima su neki delovi zakona čitani, i to se nastavljalo tokom vremena sve do Laodikejanskog Koncila.” “The Whole Works” of Jeremy Taylor, Vol. IX,p. 416 (R. Heber’s Edition, Vol XII, p. 416).

Rana Crkva

Bitno: Pod “Gospodnji Dan” ovde autor misli na Nedelju, a ne na pravi Sabbath, kako ga Biblija upotrebljava. Ovaj citat prikazuje na dolazak korišćenja Nedelje u ranim vekovima ubrzo posle smrti Apostola. Pavle Apostol je predskazao veliki “otpad” od Istine koji će zauzeti mesto odmah nakon njegove smrti.

Drugi, Treći, Četvrti Vek

“Od Apostolskog vremena pa sve do Laodikejanskog konicla koji se dogodio oko 364. godine, sveto poštovanje Jevrejske Subote se nastavljalo, što se može dokazati kroz mnoštvo autora, uprkos koncilskom dekretu koji stoji nasuprot tome.” “Sunday a Sabbath.” John Ley, p.163. London: 1640.

Sedmi dan tokom vekova – 3. Vek

“Sedmi dan-Subota je bila svetkovana od strane Hrista, Apostola i prvobitnih Hriščana, sve dok Laodikejanski Sabor nije praktično sasvim ukinuo njen značaj.” – “Dissertation on the Lord’s Day,” pp. 33, 34

Egypt (Oxyrhynchus Papyrus) (200-250. nakon Hrista.)

“Osim ako napravite subotu pravom subotom (subotujete subotu, grčki), nećete videti Oca.” “The oxyrhynchus Papyri,” pt,1, p.3, Logion 2, verso 4-11 (London Offices of the Egypt Exploration Fund, 1898).

Rani Hrišćani 3. vek

“Ti ćeš svetkovati Subotu, zbog Njega koji je prestao sa svojim delom stvaranja, ali ne i od svog posla providjenja. To je odmor za razmišljanje o zakonu a ne za neiskorišćenost ruku.” “The Anti-Nicene Fathers,” Vol 7,p. 413. From “Constitutions of the Holy Apostles,” dokument iz 3. i 4. veka

Afrika (Aleksandrija) Origen

“Nakon festivala neprekidne žrtve (raspeća), stavljen je drugi festival subote, što je prigodno za svakog ko je god pravedan među svetima – da isto tako drži praznik subote. Ostaje dakle sabatismos (subotovanje), to jest svetkovanje subote, narodu Božjemu (Jevrejima 4:9) . ” “Homily on Numbers 23,” par.4, in Migne, “Patrologia Graeca,” Vol. 12,cols. 749, 750.

Od Palestine do Indije (Crkva na istoku)

“Već tako rano kao što je 225. godina posle Hrista, postojale su velike episkopije ili konferencije Crkve na Istoku (svetkovantelja subote) koje se protežu od Palestine do Indije. Mingana.” “Early Spread of Christianity.” Vol.10, p. 460.

Indija (Budistička Kontraverza, 220. nakon Hrista.)

“Kushan dinastija Severne Indije sazvala je čuveni savet budističkih sveštenika u Vaisaliai, ne bi li ujednačila poštovanje svoje nedeljne subote među budističkim monasima. Neki su bili toliko impresionirani spisima Starog Zaveta da su počeli da svetkuju subotu” – “The Creed of Half Japan,” p. 23.A Learned Treatise of the Sabbath,” p. 77

Rani Hrišćani

Sedmi dan tokom vekova – 4. Vek

“Kada ste u Rimu, radite kao što Rim radi” Amvrosije koji je bio slavni biskup Milana, ustanovio je ovu izreku govoreći da kada je bio u Milanu svetkovao je Subotu, ali kada je u Rimu, svetkovao je Nedelju.” (“Truth Triumphant”, str. 70)

Italija i Istočna Crkva – 4. vek

“To je bila generalna praksa u Istočnim crkvama, a i kod nekih crkava na zapadu … Jer u Crkvi u Milanu, izgleda da je subota bila cenjena … Ne na taj način da su Istočne crkve ili ostale, koje su poštovale taj dan, bile naklonjene judaizmu, već tako da su zajedno dolazile subotom, da obožavaju Isusa Hrista Gospodara subote.” “History of the sabbath” (original spelling retained), Part 2, paragraf 5, pp.73,74. London: 1636. Dr. Heylyn.

Italija – Milano

“Amvrosije, slavni biskup u Milanu, kaže da kada je bio u Milanu svetkovao je subotu, ali kada je bio u Rimu, svetkovao je nedelju. Ovo je dovelo do stvaranja izreke, “Kada ste u Rimu, radite kao što Rim radi” ” Heylyn, “The History of The Sabbath” (1612)

Istok i veći deo sveta

“Stari hrišćani su bili veoma pažljivi u poštovanju subote, ili sedmog dana … Jasno je da su sve orijentalne crkve, i najveći deo sveta, svetkovali subotu kao praznik … Atanasije nam takođe govori da su verska okupljanja držali u subotu, ne zato što su bili inficirani sa judaizmom, nego da obožavaju Isusa, Gospodara subote, Epifanije kaže isto.” “Antiquites of the Christian Church, Vol.II Book XX, chap.3, sec. 1,66. 1137, 1138.”

Abisinija – Ostatak Filipovog evangeliziranja

“U drugoj polovini tog veka sveti Amvrosije iz Milana je zvanično izjavio da je Abisinijski episkop – Museus, ‘proputovao skoro svuda po zemlji Seres’ (Kina). Za više od sedamnaest vekova, crkve u Abisiniji nastavile su da svetkuju subotu kao sveti dan četvrte zapovesti.” “Early Spread of Christianity.” Vol.10, p. 460.

Arabija, Persija, Indija, Kina

“Mingana dokazuje da je 370. godine posle Hrista, Abisinijsko hrišćanstvo (Crkva svetkovaoca subote), bilo toliko popularno da je njen slavni vođa, Musacus, putovao intenzivno na istoku promovirajući crkvu u Arabiji, Persiji, Indiji i Kini.” – “Truth Triumphant,”p.308 (Footnote 27). (Page numbers vary in this Online version)

Španija, sabor u Elviri 305. nakon Hrista)

“26-ti Kanon sabora u Elviri, otkriva da je Crkva “Spainat” u to vreme držala subotu, sedmi dan. “Što se tiče subotnjeg posta: Rešeno je da greška bude ispravljena redovnim subotnim postom.” Ova rezolucija Saveta, koja je u direktnoj suprotnosti sa politikom crkve u Rimu uvedena je tako da zapoveda subotu kao dan posta, u nameri da je obezvredi i načini odbojnom u narodu. ” “Truth Triumphant: The Church in the Wilderness p.249”

Španija

“Još jedna interesantna stvar, koju vredi napomenuti je da se u severi-istočnom delu Španije, nedaleko od grada Barselona, nalazi grad “Sabadell”, u prvobitno naseljenom okrugu. Ljudi su ga zvali I “Valdežani” i “Sabbatati”; ” “Truth Triumphant: The Church in the Wilderness p.249”
Persija 335-375. nakon Hrista (40 godina progona za vreme Shapur-a II)

“Popularna žalba na hrišćane :”Oni preziru našeg boga sunca, oni imaju bogosluženja u subotu, oni skrnave svetu zemlju sahranjivanjem svojih mrtvih u nju.” ” – “Truth Triumphant”

Persija 335-375. nakon Hrista

“Oni preziru našeg boga sunca. Zar nije Zorcaster, proglašeni svetac i osnivač naših božanskih verovanja, uspostavio nedelju pre hiljadu godina u čast sunca i zamenio subotu iz Starog zaveta. Ipak ovi hrišćani imaju bogosluženja u subotu” – O’Leary, “The Syriac Church and Fathers,” pp.83, 84.

Laodikejski Sabor 365. nakon Hrista

“16-ti Kanon – U subotu se jevanđelja i drugi delovi Pisma čitaju na glas.” “29-ti Kanon – hrišćani neće judaizirati i biti nezaposleni u subotu, nego će raditi na taj dan;. Ali Gospodnji dan(Lord’s Day-Nedelja) treba posebno poštovati i kao hrišćani, ako je to moguće, da se ne radi na taj dan.” – Hefele’s “Councils,” Vol. 2, b. 6.Filon Aleksandrijski (Philo Of Alexandria 20 BC–50 AD)

Sedmi dan tokom vekova – 5. Vek

“Narod Carigrada, i gotovo posvuda, okuplja se zajedno u subotu, kao i na prvi dan u nedelju, običaj koji se nikada nije poštovao u Rimu ili Aleksandriji.” (Socrates, “Ecclesiastical History,” Book 7, chap.19.)

Svet

“Jer, iako skoro sve crkve širom sveta slave svete tajne (Večeru Gospodnju) u subotu svake sedmice, pa ipak, hrišćani u Allekandriji i u Rimu, na račun neke drevne tradicije, odbijaju to da čine.” (Fusnota koja prati gore navedeni citat objašnjava upotrebu reči “šabat”. Ona kaže: “To znači subota i tako to treba shvatiti, jer nedelja nikad nije nazvana “Subotom” od strane drevnih otaca i istoričara” (Socrates, “Ecclestical History,” Book 5, chap. 22, p. 289.)

Konstatinopolj

“Narod Carigrada, i gotovo posvuda, okuplja se zajedno u subotu, kao i na prvi dan u nedelju, običaj koji se nikada nije poštovao u Rimu ili Aleksandriji.” (Sozomen, “Ecclesiastical History,” Book 7, chap. 19.)

Svet – Avgustin, episkop hiponski (Severna Afrika)

Avgustin ovde ukazuje da se subota svetkovala u njegovo vreme “u većem delu hrišćanskog sveta”, a njegovo svedočenje u tom pogledu je još više vrednije jer je on i sam bio ozbiljan i dosledan svetkovatelj nedelje. Pogledajte “Nicene and Post-Nicene Fathers,” 1st Series, Vol.1, pp. 353, 354.

Papa Inoćentije (402-417)

Papa Silvester (314-335) je bio prvi koji je naredio crkvama da poste u subotu, a papa Inoćentije (402-417) je to uspostavio kao obavezujući zakon u crkvama koje su ga slušale, (u cilju da subota postane teret) “Inoćentije je uredio da subota ili šabat bude uvek post.” (Dr. Peter Heylyn, “History of the Sabbath, Part 2, p. 44)

Hrišćani 5. veka

Čak do petog veka poštovanje jevrejskog Šabata je nastavljeno u hrišćanskim crkvama. (“Ancient Christianity Exemplified,” Lyman Coleman, ch. 26, sec. 2, p. 527.)
U vreme Jeronima (420. posle Hrista) najverniji hrišćani su obavljali svakodnevni posao u nedelju. (“Treatise of the Sabbath Day,” by Dr. White, Lord Bishop of Ely, p. 219.)

Francuska

“Zato, osim večernje službe i noćne službe, nema javnih službi među njima u toku dana, osim u subotu (šabat) i nedelju.” (John Cassian, A French monk, “Institutes,” Book 3, ch. 2.)

Afrika

“Avgustin ističe činjenicu da u dve susedne crkve u Africi, jedna svetkuje sedmi dan subotu, druga posti na njemu.” (Dr. Peter Heylyn, “The History of the Sabbath.” p. 416.)

Španija (400 g. nakon Hrista)

“Amvrosije je kao sedmi dan posvećivao subotu (kako on sam kaže). Amvrosije je imao veliki uticaj u Španiji, koja je takođe svetkovala subotu.” (Truth Triumphant, p. 68.)

Sidonius (Govoreći o Gotskom kralju Teodoriku, 454-526 nakon Hrista)

“Činjenica je da je na istoku, ranije bio običaj da se svetkuje subota na isti način kao dan Gospodnji (nedelja) i da se narod sakuplja u zajednicu: dok su sa druge strane, ljudi na Zapadu, boreći se za dan Gospodnji, zanemarili proslavljanje subote.” (“Apollinaries Sidonli Epistolae,” lib.1, 2; Migne, 57.)

Crkva Istoka

“Mingana dokazuje da je 410. Isak, vrhovni upravitelj Crkve Istoka, održao Svetski sabor, stimulisan (neki misle, putovanjem u Musacus),-u skupu sa istočnim delegatima iz četrdeset velikih metropolitskih predela. 411. je imenovao jednog mitropolita kao upravitelja za Kinu. Ove crkve su svetkovale sedmi dan.”

Egipat

“Postoji nekoliko gradova i sela u Egiptu, gde se za razliku od uspostavljenog načina na drugim mestima, ljudi se sastaju zajedno u sabat uveče, pa iako su ranije večerali, još uvek se pričešćuju.” (Sozomen. “Ecclesiastical History” Book 7, ch. 19)

Sedmi dan tokom vekova – 5. Vek

Svet

Konstatinopolj

Svet – Avgustin, episkop hiponski (Severna Afrika)

Papa Inoćentije (402-417)

Hrišćani 5. veka

Francuska

“Zato, osim večernje službe i noćne službe, nema javnih službi među njima u toku dana, osim u subotu (šabat) i nedelju.” (John Cassian, A French monk, “Institutes,” Book 3, ch. 2.)

Afrika

“Avgustin ističe činjenicu da u dve susedne crkve u Africi, jedna svetkuje sedmi dan subotu, druga posti na njemu.” (Dr. Peter Heylyn, “The History of the Sabbath.” p. 416.)

Španija (400 g. nakon Hrista)

“Amvrosije je kao sedmi dan posvećivao subotu (kako on sam kaže). Amvrosije je imao veliki uticaj u Španiji, koja je takođe svetkovala subotu.” (Truth Triumphant, p. 68.)

Sidonius (Govoreći o Gotskom kralju Teodoriku, 454-526 nakon Hrista)

Crkva Istoka

Egipat

Sedmi dan tokom vekova – 6. Vek

Škotska crkva

“U ovom drugom slučaju činilo se da su oni sledili običaj u kojem nalazimo tragove u ranoj monaškoj crkvi u Irskoj, kojoj su držali subotu kao njihov dan odmora kada su oni počivali od svih svojih radova.” (“W.T. Skene, “Adamnan Llife of St. Columbs” 1874, p.96.)

Škotska, Irska

“Izgleda da ovde vidimo aluziju na običaj, koji se poštovao u ranoj monaškoj Crkvi Irske, da se poštuje dan odmora – subota, ili šabat.” (“History of the Catholic Church in Scotland,” Vol.1, p. 86, by Catholic historian Bellesheim.)

Škotska – Kolumba

“Pošto je nastavio svoj trideset-četvorogodišnji rad u Škotskoj, on je jasno i otvoreno prorekao svoju smrt, a u subotu, Juna meseca, rekao je njegovom učeniku Diermitu:” Ovaj dan se naziva Šabat, koji je dan odmora, a što će zaista biti za mene, jer to će staviti tačku na moj trud.”” (“Butler’s Lives of the Saints,” Vol.1, A.D. 597, art. “St. Columba” p. 762)

Kolumba (odg. na dr. Batlerov Opis njegove smrti)

“Urednik najbolje biografije Kolumbije kaže u fusnoti: “Naša subota. Običaj kojim zovemo Gospodnji dan (nedelju) shabbat-om je započeo tek hiljadu godina kasnije…” (“Adamnan’s “Life of Columba” (Dublin, 1857), p. 230.)

Sedmi dan tokom vekova – 7. Vek

Škotska i Irska

“Profesor James C. Moffatt, profesor crkvene istorije na Prinstonu, kaže: Izgleda da je bilo uobičajeno da se u keltskim crkvama ranog doba, u Irskoj, kao i u Škotskoj, svetkuje, jevrejska Subota, kao dan odmora od posla. Oni su poštovali četvrtu zapovest doslovno na sedmi dan u sedmici.” (“The Church in Scotland,” p.140.)

Škotska i Irska

“Kelti su koristili latinsku Bibliju različitu od Vulgate i držali subotu kao dan odmora, sa posebnim bogosluženjima u nedelju.” (Flick, “The Rise of Mediaeval Church,” p. 237)

Rim

Grgur I (590-604 AD) je pisao protiv rimskih građana koji “zabranjuju svaki posao, da se radi
subotom.” (“Nicene and Post- Nicene Fathers,” Second Series, Vol, XIII, p.13, epist. 1

Rim (papa Grgur I, 590-604 AD)

“Grigorije, episkop po milosti Boga, njegovim jako voljenim sinovima, rimskim građanima: došlo je do mene da određeni ljudi perverznog duha, šire među vama stvari iskvarene i različite od svete vere, tako da zabranjuju tako da zabranjuju bilo kakav posao na subotnji dan. Šta ću ih nazvati osim propovednici antihrista?” (Epistles, b.13:1)

Rim (papa Grgur I)

“Izjavio je da kada antihrist dođe, on će držati subotu kao šabat. “Poslanica Grgur I,” (“Epistles of Gregory I, “b 13, epist.1. found in “Nicene and Post-Nicene Fathers.”)
“Pored toga, taj isti papa Grgur izdao je zvanični proglas protiv jednog dela samog grada Rima, jer se hrišćanski vernici tamo odmaraju i imaju bogosluženje u subotu” (Ista referenca.)

Sedmi dan tokom vekova – 8. Vek

Savet Friaul-a, Italija-A.D. 791 (Kanon 13)

“Mi zapovedamo svim hrišćanima da se poštovanje Gospodnjeg dana ne drži u čast subote iz prošlosti, nego na račun te svete noći, prvog dana u sedmici koji se zove Gospodnji dan. Kada se govori o suboti koju Jevreji svetkuju, poslednjeg dana u nedelji, a koji takođe naši seljaci svetkuju…” (Mansi, 13, 851.)

Persija i Mesopotamija

“Brda Persije i doline Tigrisa i Eufrata odzvanjaju njihove pesme hvale. Oni su požnjeli njihovu žetvu i platili svoje desetke. Oni odlaze u njihove crkve u dan subotni da slave Boga.” (Realencyclopaedie fur Protestatische and Krche,” art. “Nestorianer”; also Yule, “The Book of ser Marco Polo,” Vol.2, p.409.)

Indija, Kina, Persija

“Široko rasprostranjeno i trajno bilo je poštovanje sedmog dana subote među vernicima Crkve Istoka i hrišćanima Svetog Tome u Indiji, koji nikada nisu bili povezani sa Rimom. Takođe se to održalo među onim skupinama koje su se odvojile od Rima nakon sabora u Halkidonu pre svega medju Abisinijcima, Jakobitima, Maronitima, i Jermenima.” (Schaff-Herzog, The New Enclopadia of Religious Knowledge,” art. “Nestorians”; also Realencyclopaedie fur Protestantische Theologie und Kirche,” art. “Nestorianer.”,” Second Series, Vol, XIII, p.13, epist. 1)

Sabor u Liftinae u Belgiji – 745. AD (prisustvovao Bonifacije)

“Treća beseda ovog sabora upozorava protiv poštovanja subote, pozivajući se na dekret Sabora u Laodikeji” (Dr. Hefele, Counciliengfesch, 3, 512, sec. 362)

Kina – 781. AD

I781. godine Nakon Hrista, na čuvenom Kineskom spomeniku je upisano u mermeru o rastu hrišćanstva u Kini u to vreme. Natpis, koji se sastoji od 763 reči, otkriven je 1625. godine u blizini grada Čangan a sada se nalazi u “Šumi tableta,” u Čanganu. Sledeći izvod sa kamena pokazuju da je subota bila svetkovana:,”Sedmog dana nudimo požrtvovanost, nakon što smo očistili naša srca i dobli oprost za naše grehe. Ovu religiju, tako savršenu i tako odličnu, je teško imenovati, ali osvetljava tamu svojim sjajnim pravilima ” (“Christianity in China, M. I’Abbe Huc, Vol. I, ch.2, pp. 48, 49.”)

Sedmi dan tokom vekova – 9. Vek

Bugarska

“Bugarska je u ranom razdoblju svog evangeliziranja učila da se posao ne bi trebao obavljati u subotu”.
Responsa Nicolai Papae I and Con-Consulta Bulllllgarorum, Responsum 10, found in Mansi, Sacrorum Concilorum Nova et Amplissima Colectio, Vol.15; p. 406; also Hefele, Conciliengeschicte, Vol.4, sec. 478

(Papa Nikolas I, u odgovoru na pismo od Borisa, vladajućeg princa Bugarske).

“Pitanje 6 – kupanje je dopušteno u Nedelju.
Pitanje 10 – Da se u nedelju prestane sa radom ali ne i na Sabat”.

Hefele, 4,346-352, sec. 478

Bugari su praktikovali da odmaraju u subotu, Papa Nikolas je pisao protiv te prakse.

Konstantinopolj

“Fotije, Patrijarh Konstantinopolja koji je optuživao papstvo i zbacio papu Nikolasa. Jer nasuprot, kanonima oni su pritiskali Bugare da poste subotom”

Photius, vonKard, Hergenrother, 1, 643

zapazite

Papstvo je pokušalo da osujeti reputaciju sedmog dana insistirajući da svi tada treba da poste. Na taj način bi okrenulo ljude nedelji, prvom danu, danu kada je prihvaćen Rim.

Atinjani

Kardinal Hergenroter je izjavio da su oni bili u bliskoj vezi sa Imperatorom Mihajlom II (821-829) i svedoči da su oni svetkovali subotu.

Kirchengeschichte, 1, 527

Indija, Absinija

“Svetkovanje sedmog dana-subote bilo je široko rasprostranjeno među vernicima crkve na istoku i Hrišćanima svetog Tome u Indiji. To se takođe praktikovalo i kod Abisinaca”.

Bugarska

“Papa Nikolas I u devetom veku, poslao je vladajućem princu Bugarske dugački dokument gde se između ostalog traži da se uzdržava od posla u nedelju. Ali ne i u subotu. Poglavarstvo Grčke crkve bilo je uvređeno mešanjem papstva proglašavajuće papu za isključenog”.

Truth Triumphant, p. 223

Sedmi dan tokom vekova – 10. Vek

Škotska

“Radili su nedeljom, ali su držali subotu na način subotnog odmora.” Istorija Škotske od Rimske okupacije, Vol. I, S.96. Andrew Lang (A history of Scotland from the Roman Occupation, Vol. I, p.96.)
Crkva na istoku – Kurdistan

“Nestorijanci nisu jeli svinjetinu i svetkovali su subotu. Oni nisu verovali ni u oralnu ispovesti, niti u čistiliše.” Schaff-Herzog, “Nova enciklopedija religijskog znanja”, članak. “Nestorijanci.” (“The New Encyclopaedia of Religious Knowledge,” art. “Nestorians.”)

Valdežani

“I zato što su svetkovali nijedan drugi dan osim Subotnog dana, zvali su ih Insabathas, tako da kažu, da su svetokvali Subotu.” Luterovi predhodnici” str. 7, 8. (Luther’s “Fore-Runners”, PP. 7, 8)

Rimokatolički pisci pokušavaju da izbegnu apostolskp poreklo Valdenžana, tako da izgleda da je jedino rimska crkva apostolska, a da su sve druge kasnije i novije. I iz tog razloga oni pokušavaju da kažu da Valdenžani potiču od Petra Valda iz dvanaestog veka. Dr. Petar Allix kaže:

“Neki protestanti, u ovom slučaju, su upali u zamku koja je bila postavljena za njih … Apsolutno je pogrešno shvatanje da je te crkve ikada uspostavio Petar Valdo … to je čisti falsifikat.” Drevna Crkva Pijemonta, str.192, Okford: 1821 (Ancient Church of Piedmont, pp.192, Oxford: 1821)

“Nije tačno, da je Valdo dao to ime stanovnicima te doline: zvali su ih Valdenžanima ili Vod, pre njegovog vremena, prema dolinama u kojima su živeli. ” isto str., 182

Sa druge strane, on je “prozvan Valdus, ili Valdo, jer je primio svoja verska shvatanja od stanovnika doline.” Istorija hrišćanske crkve, Villiam Jones, Vol. II, str.2. (History of the Christian Church, William Jones, Vol II, p.2)

Sedmi dan tokom vekova – 11. Vek

Škotska

“Oni su smatrali da je subota pravi šabat na koji se treba uzdržavati od posla.”
|Keltska Škotska, izd. 2, str. 350| (Celtic Scotland, Vol. 2, p. 350)

“Radili su nedeljom, ali su držali subotu na način subotnog odmora… Margareta je ovo ukinula.”
| Istorija Škotske od Rimske okupacije, vol. I, S.96. |
(A history of Scotland from the Roman Occupation, Vol. I, p.96. Andrew Lang)

“Bio je to još jedan njihov običaj da zanemaruju svetost dana Gospodnjeg (nedelje), tako što su sebe posvetili svakoj vrsti ovozemaljskog poslovanja u njemu, baš kao što su radili drugim danima. Da je ovo bilo u suprotnosti sa zakonom, ona (Kraljica Margareta) im je pokazala i rezonovanjem kao i autoritetom. ‘Hajde da poštujemo dan Gospodnji,’ rekla je ona, ‘zbog vaskrsenja Gospoda našega, koji se dogodio na taj dan, i hajde da više ne radimo ropske poslove u njemu; imajući u vidu da smo u ovom danu bili otkupljeni iz ropstva đavolu. Blagosloveni papa Grgur ovo isto potvrđuje.”
|Život svete Margarete, Turgot, str. 49 (Biblioteka Britanskog Muzeija)|
(Life of Saint Margaret, Turgot, p. 49 (British Museum Library))

(Istoričar Skene je komentarisao rad Kraljice Margarete) “Njena sledeća tačka je bila da oni nisu propisno svetkovali dan Gospodnji, ali u ovom slučaju se čini da su oni sledii običaj za koji imamo tragove u ranoj Crkvi Irske, zbog koje su svetkovali subotu kao šabat u koji su se odmarali od svih svojih poslova.” |Skene, Seltik Škotska, vol.2, str. 349| (“Celtic Scotland,” Vol.2, p. 349)

Škotska i Irska

“T. Ratcliffe Barnett, u svojoj knjizi o vatrenoj katoličkoj kraljici Škotske koja je 1060. bila prva koja je pokušala da uništi bratstvo Kolumba, piše: ‘U ovom slučaju Škoti su možda zadržali tradicionalnu praksu drevne irske crkve koja je svetkovala subotu kao dan odmora umesto nedelje.’ (Barnett)
| Margarita iz Škotske: Kraljica i Svetac str.97 |(“Margaret of Scotland: Queen and Saint,” p.97)

Koncil i Klermontu

“Tokom prvog krstaškog rata, papa Urban II je proglasio na konciclu u Klermontu (1095. posle Hrista) da subota bude izdvojena u čast Bogorodice.” |Istorija subote, str.672 |
(History of the Sabbath, p.672)

Konstantinopolj

“Zato što svetkujete subotu sa Jevrejima i Dana Gospodnjeg sa nama, izgleda da imitirate sa takvim poštovanjem sektu Nazarena.” |Migne, Patrologija Latina, vol 145, str.506| ;
takođe Hergenroether, Fotije, vol 3, str.746 (Nazarećani su bili hrišćanska denominacija.)
(Migne, “Patrologia Latina,” Vol. 145, p.506; also Hergenroether, “Photius,” Vol. 3, p.746.)

Grčka Crkva

“Poštovanje subote je, kao što svi znaju, predmet gorke rasprave između Grka i Latina.” |Neal Istorija Svete Istočne crkve, “vol 1, str. 731. (Pozivajući se na razdvajanje grčke crkve od latinske 1054.)| (“A History of the Holy Eastern Church,” Vol 1, p. 731.)

Sedmi dan tokom vekova – 12. Vek

Lombardija

“Tragovi svetkovaoca subote se nalaze u vreme Gregura I, Grgura VII, i u dvanaestom veku u Lombardiji.” Strong’s Ciclopaedia, 1, 660

Španija (Alfons iz Aragona)

“Alfonse, kralja Aragona, itd, svim arhiepiskopima, episkopima i svima ostalima … ‘Mi vam naređujemo da jeretike, naime, Valdenžane i Insabbate, treba proterati daleko od Božjeg lice i od svih katolika i da im se naredi da odstupe iz našeg kraljevstva . ‘” Marianse, Praefatio u Lucam Tudensem, iz “Macima Gibliotheca Veterum Patrum,” Vol.25, p.190

Mađarska, Francuska, Engleska, Italija, Nemačka

(Pozivajući se na svetkovatelje Subote u Pasagini) “Širenje jeresi u ovom trenutku je gotovo neverovatno. Od Gulgaria do Ebroa, od serverne Francuske do Tibara, svuda ih susrećemo. Cele države su zaraženi, poput Mađarske i južne Francuske ; a oni obiluju u mnogim drugim zemljama, u Nemačkoj, u Italiji, u Holandiji, pa čak i u Engleskoj su uložili svoje napore “. Dr Han, “Gesch. Der Ketzer.” 1, 13, 14

Valdenžani

“Među dokumentima, imamo od istog naroda, objašnjenje deset zapovesti koje je Boyer datirao da su iz 1120. Svetkovanje subote prestankom svih zemaljskih poslova je određeno.” Blair, Istorija Valdenžana, Vol.1, str. 220 (Blair, History of the Waldenses, Vol.1, p. 220)

“Robinson daje prikaz nekih Valdenžana iz Alpa, koji su bili pozvani Sabati, Sabatati, Insabatati, ali češće Inzabatati. ‘Neko kaže da su tako nazvani od jevrejske reči subote, jer su oni držali da je subota Dan Gospodnji. ‘” Opšta istorija Baptističke Denominacija, vol.II, P. 413 (General History of the Baptist Denomination, Vol.II, P. 413)

Vels

“Postoji mnogo dokaza da je subota prevladavala na univerzitetu u Velsu 1115. godine posle Hrista, kada je prvi rimski episkop ustoličen u St. Davidu. Stare Velške crkve koje su držale subotu nisu ni tada podpuno savile kolena pred Rimom, nego su pobegle u svoja skrovišta.” Lewis,”Baptisti sedmoga dana u Evropi i Americi”, Vol.1, str.29 (Lewis, “Seventh Day Baptists in Europe and America,” Vol.1, p.29)

Francuska

“Dvadeset godina Peter De Bruys je uzbunjivao južnu Francusku. On je pogotovo isticao dan svetkovanja koji je bio priznat u to vreme među keltskim crkvama Britanskih ostrva, među Pavlikijanima, i u velikoj crkvi Istoka, naime, da je to sedmi dan iz četvrte zapovesti.”

Pasagini

Papsiki autor, Bonacursus, napisao je sledeće protiv “Pasagaina”: “Ne mali broj nego mnogi znaju šta su greške onih koji se nazivaju Pasagaini … Prvo, oni uče da trebamo da poštujemo šabat. Osim toga, uvećavajući svoju grešku, oni osuđuju i odbacuju sve crkvene oce i celu Rimsku crkvu.” D’Achery, Spicilegium I, f.211-214; Muratory, Antq. Med. aevi.5, f.152, Hahn, 3, 209.

Sedmi dan tokom vekova – 13. Vek

“Inkvizitori … [izjavljuju] da znak jednog Vodua (Valdenžana Francuske), smatranim dostojnog smrti, je bio da je sledio Hrista i nastojao da poštuje Božje zapovesti.” Istorija inkvizicije u srednjem veku, “H. C. Les, vol.1 (History of the Inquisition of the Middle Ages)

Valdenžani

“Oni kažu da je blagosloveni papa Silvester Antihrist kji se pominju u poslanicama svetog Pavla koa sin pogibli. [Oni takođe kažu] da se treba svetkovati subota.” Crkvena istorija drevne crkve iz Piemonta”, str.169 (Ovo je prema istaknutom Rimokatoličkom autoru koji piše o Valdenžanima.) (Ecclesiastical History of the Ancient Churches ofPiedmont)

Francuska (Valdenžani)

Da bi u potpunosti uništio ove jeretike, papa Inoćentije III je poslao dominikanske inkvizitore u Francusku, a takođe i krstaše, obećavajući “potpuno oproštenje svih grehova onima koji su uzeli učešće u krstaškim pohodima… protiv albbigenza.”Katolička enciklopedija, Vol. XII, članak “Rejmond VI”, str. 670 (Catholic Encyclopaedia, Vol.XII, art.”Raymond VI,” p. 670)

Francuska

Na hiljade Božjih sledbenika su mučeni do smrti od strane inkvizicije, živi sahranjivani, spaljenivani na smrt, ili iskomadani od krstaša. Dok su rupili grad Biterre, vojnici su pitali katoličke vođe kako mogu da znaju ko su bili jeretici; “Sve ih pobijte jer Gospod zna koji su Njegovi.” Istorija inkvizicije, str.96 (History of the Inquisition, pp.96)

Francuska-kralj Luj IX, 1229

Objavio statut “Cupientes”, u kome sebe obavezuje da očisti južui Francusku od jeretika kako su zvali svetkovaoce subote.
Valdenžani Francuske

“Jeres u Vodua, ili siromašnih ljudi Liona, je dosta stara, jer neki kažu da je ona još od vremena pape Silvestra, a drugi kažu da je još od apostola” Rimski inkvizitor, Reinerus Sacho, piše oko 1230. (The Roman Inquisitor)

FRANCUSKA-koncil u Tuluzu, 1229

Kanoni protiv svetkovaoca subote: “Kanon 3 – Gospodari različitih okruga trebaju pažljivo pretražiti vile, kuće i šume a skrovišta jeretika uništiti.”

“Kanon 14 – Običnim članovima crkve nije dozvoljeno da poseduju knjige Starog ili Novog Zaveta.” Hefele, 5, 931, 962

Evropa

“Pavlikijani, Petrobusinai, Passaginiani, Valdenžani i Insabatati su velike grupe svetkovaoca Subote u Evropi do 1250. godine nove ere.”

Pasaginiani

Dr Hahn kaže da ako bi Pasaginiani se pozivai na 4. zapovest da podrže subotu, rimski sveštenici bi odgovorili, “Sabata simbolizuje večni počinak svetih.”

Mongolija

“Mongolsko osvajanje nije poremetilo Crkvu Istoka. (Svetkovanje subote.) Naproti, jedan broj Mongolskih prinčeva i veći broj mongolskih kraljica su bili pripadnici ove crkve.”

Sedmi dan tokom vekova – 14. vek

„Sveštenici su takođe naterali narod da subotu drži kao nedelju.“ Evangelistička luteranska crkva u Norveškoj, tom 1, str. 184, Oslo

Valdenzi

„Da treba da se klanjamo samo jednom Bogu, koji je u stanju da nam pomogne, a ne svetima koji su umrli; da treba da svetkujemo dan Subote.“ Luterovi preteče, str. 38

Insabatati

„Vekovima su evanđeoske zajednice, naročito Valdenzi, bile nazivane Insabbati zbog držanja Subote.“ Gui, Manuel d’Inquisiteur

Bohemija, 1310. (današnja Češka)

„Godine 1310, dvesta godina pre Luterovih teza, braća iz Bohemije činila su četvrtinu stanovništva te zemlje i bili su u vezi sa Valdenzima koji su bili brojni u Austriji, Lombardiji, Bohemiji, severnoj Nemačkoj, Tiringiji, Brandenburgu i Moravskoj. Erazmo je ukazao na to koliko su strogo bohemski Valdenzi držali Subotu, sedmi dan.“ Armitage, Istorija baptista, str. 313; Cox, Književnost o pitanju Subote, tom 2, str. 201–202

Norveška

Takođe, u „Katekizmu“ koji se koristio tokom četrnaestog veka, zapovest o Suboti glasila je ovako: „Ne zaboravi da svetkuješ sedmi dan.“ Ovo je citat iz dela Dokumenti i studije o istoriji luteranskog katekizma u nordijskim crkvama, str. 89, Kristianija (Oslo), 1893.

„Sveštenici su takođe naterali narod da subotu drži kao nedelju.“ Teološki časopisi Evangelističke luteranske crkve u Norveškoj, tom 1, str. 184, Oslo

Engleska, Holandija, Bohemija

„Pisali smo o subotarima u Bohemiji, Transilvaniji, Engleskoj i Holandiji između 1250. i 1600. godine.“

Pobeda istine (Truth Triumphant), Vilkinson, str. 309 “Mongolsko osvajanje nije poremetilo Crkvu Istoka. (Svetkovanje subote.) Naprotiv, jedan broj Mongolskih prinčeva i veći broj mongolskih kraljica su bili pripadnici ove crkve.”

Sedmi dan tokom vekova – 15. vek

Optuženi [koji su držali Subotu] su pozvani; otvoreno su priznali novu veru i branili je. Najugledniji među njima — državni sekretar Kuricin, Ivan Maksimov i Kasijan, arhimandrit manastira Fury u Novgorodu — bili su osuđeni na smrt i javno spaljeni u kavezima u Moskvi, 17. decembra 1503.“ Geschichte der Juden (Istorija Jevreja), Lajpcig, 1873, str. 117–122

Bohemija

„Erazmo svedoči da su čak i oko 1500. godine ovi Bohemljani ne samo brižljivo držali sedmi dan, već su takođe bili poznati kao subotari.“ Cox, Književnost o pitanju Subote, tom 2, str. 201–202; Pobeda istine (Truth Triumphant), str. 264

Norveška

(Saborsko veće održano u Bergenu, 22. avgusta 1435.) „Prva stvar ticala se svetkovanja subote. Do nadbiskupa je stiglo da su ljudi na raznim mestima u kraljevstvu počeli da svetkuju subotu. Strogo je zabranjeno — kaže se u Crkvenom zakonu — da bilo ko drži ili uvodi praznike osim onih koje odredi papa, nadbiskup ili biskupi.“ Istorija norveške crkve pod katolicizmom, R. Keyser, tom II, str. 488, Oslo, 1858

Norveška, 1435. (Katolički pokrajinski sabor u Bergenu)

„Obavešteni smo da su neki ljudi u različitim oblastima kraljevstva usvojili i počeli da svetkuju subotu. Strogo je zabranjeno — prema svetom crkvenom kanonu — da iko svetkuje dane osim onih koje je odredio sveti papa, nadbiskup ili biskupi. Svetkovanje subote ni pod kakvim okolnostima ne sme biti dopušteno izvan onoga što propisuje crkveni kanon. Zato savetujemo sve Božje prijatelje širom Norveške, koji žele da budu poslušni svetoj crkvi, da ostave po strani ovo zlo svetkovanja subote; a ostalima zabranjujemo, pod kaznom teških crkvenih sankcija, da drže subotu kao sveti dan.“ Diplomatarium Norvegicum, tom 7, str. 397

Norveška, 1436.

(Crkvena konferencija u Oslu) „Pod istom kaznom zabranjuje se svetkovanje subote uz uzdržavanje od rada.“ Istorija norveške crkve, str. 401

Rusija (Sabor u Moskvi, 1490.)

„Optuženi [koji su držali Subotu] su pozvani; otvoreno su priznali novu veru i branili je. Najugledniji među njima — državni sekretar Kuricin, Ivan Maksimov i Kasijan, arhimandrit manastira Fury u Novgorodu — bili su osuđeni na smrt i javno spaljeni u kavezima u Moskvi, 17. decembra 1503.“ H. Sternberfi, Geschichte der Juden (Istorija Jevreja), Lajpcig, 1873, str. 117–122

Francuska – Valdenzi

„Luj XII, kralj Francuske (1498–1515), obavešten od neprijatelja Valdenza, koji su nastanjivali deo jedne provincije, da im se pripisuju mnogi teški zločini, poslao je Majstora molbi i jednog doktora Sorbone da istraže ovaj slučaj. Po povratku su izvestili da su obišli sve parohije, ali nisu mogli otkriti nikakve tragove zločina za koje su optuženi. Naprotiv, oni su držali dan Subote, vršili obred krštenja po uzoru na prvu crkvu, učili svoju decu hrišćanskim istinama i Božjim zapovestima. Kralj, saslušavši izveštaj svojih komesara, izjavio je pod zakletvom da su oni bolji ljudi nego on sam ili njegov narod.“ Istorija hrišćanske crkve, tom II, str. 71–72, treće izdanje, London, 1818

Indija

„Odvojeni od zapadnog sveta hiljadu godina, prirodno nisu znali za mnoge novotarije koje su uvedene odlukama i dekretima Lateranskog sabora. ‘Mi smo hrišćani, a ne idolopoklonici,’ bio je njihov jasan odgovor kada su bili pozvani da se poklone slici Device Marije.“

Sedmi dan tokom vekova – 16. vek

„Poznati jezuita Franjo Ksaverije pozvao je na osnivanje inkvizicije, koja je uspostavljena u Goi, u Indiji, 1560. godine, kako bi se suzbila ‘jevrejska pokvarenost’ (držanje Subote).“ Adeney, The Greek and Eastern Churches, str. 527–528

Engleska

„Za vreme vladavine Elizabete, mnogi savesni i nezavisni mislioci (kao što je ranije bilo i među nekim protestantima u Bohemiji) zaključili su da ih četvrta zapovest obavezuje da svetkuju ne prvi, nego određeni ‘sedmi’ dan u nedelji.“ Chambers’ Cyclopedia, članak „Sabbath“, tom 8, str. 462, 1537.

Švedska

„Ova revnost za držanjem subote trajala je dugo: čak su i najmanje stvari koje bi mogle ojačati praksu držanja subote bile kažnjavane.“ Episkop Anjou, Svenska Kirkans Historia after Motetthiers, Upsala

Porodica Lihtenštajn

(posedi u Austriji, Bohemiji, Moravskoj i Ugarskoj; kneževina Lihtenštajn u dolini Rajne nije bila njihova zemlja sve do kraja VII veka) „Subotari uče da se spoljašnja Subota, tj. subota, i dalje mora držati; oni tvrde da je nedelja izum pape.“ Wolfgang Capito, Refutation of Sabbath, 1599.

Bohemija (Braća Bohemljani)

Dr. R. Koks kaže: „Nalazim u jednom odlomku kod Erazma da je u ranim godinama reformacije, kada je pisao, bilo subotara u Bohemiji koji ne samo da su držali sedmi dan, nego su bili poznati po brižljivom odmoru toga dana.“ Cox, Literature of the Sabbath Question, tom II, str. 201–202.

Spisak crkava (16. vek)

„Subotari, tako nazvani jer odbacuju svetkovanje Gospodnjeg dana kao nepisano u Pismu, smatraju da je samo Subota sveta, jer se Bog toga dana odmorio i zapovedio da se i mi odmaramo i svetkujemo taj dan.“ A. Ross

Nemačka

Dr. Eck (polemika protiv reformatora): „Međutim, crkva je prenela svetkovanje sa subote na nedelju snagom svoje vlastite moći, bez Svetog pisma.“ Dr. Eck, Enchiridion, 1533, str. 78–79.

Kneževi Lihtenštajna (Evropa)

„Oko 1520. godine mnogi od ovih subotara pronašli su utočište na imanju lorda Leonharda od Lihtenštajna, gde su nastavili da svetkuju pravu Subotu.“ J. N. Andrews, History of the Sabbath, str. 649.

Indija

Norveška – 1544.

„Neki od vas, uprkos upozorenju, drže subotu. Trebalo bi strogo da budu kažnjeni. Ko god bude otkriven da svetkuje subotu, mora platiti kaznu od deset maraka.“ Niels Krag i S. Stephanius, Istorija kralja Hrista III.

Austrija

„Subotari sada postoje u Austriji.“ Luter, Predavanja o Postanju, 1523–1527.

Abisinija – 1534.

(Abisinski izaslanik na dvoru u Lisabonu) „Dakle, to nije oponašanje Jevreja, već poslušnost Hristu i Njegovim svetim apostolima što svetkujemo taj dan.“ Gedde, Church History of Ethiopia, str. 87–88.

Martin Luter

„Bog je blagoslovio Subotu i posvetio je Sebi. Bog je želeo da ova zapovest o Suboti ostane. Želeo je da se sedmog dana propoveda Njegova Reč.“ Komentar na Postanje, tom 1, str. 138–140.

Baptisti

„Neki su bili mučeni jer nisu hteli da se odmaraju kada su drugi držali nedelju, jer su tvrdili da je to praznik i zakon Antihrista.“ Sebastian Frank, 1536.

Finska – 6. decembar 1554.

(Kralj Gustav Vasa I iz Švedske, u pismu narodu Finske) „Pre izvesnog vremena čuli smo da su neki ljudi u Finskoj zapali u veliku zabludu i svetkuju sedmi dan, nazvan subota.“ Državna biblioteka u Helsinkiju, Reichsregister, Vom J., 1554, deo B.B., list 1120, str. 175–180a.

Švajcarska

„Svetkovanje Subote deo je moralnog zakona. Ono se drži svetim od početka sveta.“ Poznati švajcarski pisac R. Hospinian, 1592.

Holandija i Nemačka

Barbara iz Tira, koja je pogubljena 1529, izjavila je: „Bog nam je zapovedio da se odmaramo sedmog dana.“

Druga mučenica, Kristina Tolingerin, pomenuta je ovako: „O praznicima i nedeljama rekla je: ‘Za šest dana Gospod je stvorio svet, a sedmog se odmorio. Ostale praznike ustanovili su pape, kardinali i nadbiskupi.’“ Martyrology of the Churches of Christ, poznata i kao Baptističke crkve u vreme reformacije, prema holandskom izdanju T. J. Van Brighta, London, 1850, tom I, str. 113–114.

Sedmi dan tokom vekova – 17. vek

Mađarska i Rumunija

„Ali pošto su odbacili nedelju i odmarali se u Subotu, knez Sigmond Batori naredio je njihovo progonstvo. Peči je napredovao do položaja državnog kancelara i bio sledeći u redu za presto Transilvanije. Proučavao je Bibliju i napisao brojne himne, uglavnom u čast Subote. Peči je uhapšen i umro 1640. godine.“

Švedska i Finska

„Možemo pratiti ove poglede gotovo kroz celu tadašnju Švedsku — od Finske do severne Švedske. U oblasti Upsale seljaci su držali Subotu umesto nedelje. Oko 1625. godine ovaj verski pokret postao je toliko izražen u tim zemljama da ne samo što su mnogi obični ljudi počeli da svetkuju Subotu kao dan odmora, nego su to činili i brojni sveštenici.“ Istorija švedske crkve, tom I, str. 256.

Ruska crkva (Moskva)

„Oni svetkuju Subotu (staru Subotu).“ Samuel Purchas, His Pilgrims, tom I, str. 350.

Indija – 1625. (Jakobiti)

„Držali su Subotu svetom. Imaju svečanu službu subotom.“Pilgrimmes, deo 2, str. 1269.

Amerika – 1664.

„Stiven Mamford, prvi koji je držao Subotu u Americi, došao je iz Londona 1664. godine.“ Istorija Generalne konferencije baptista sedmog dana, James Bailey, str. 237–238.

Amerika – 1671. (Baptisti sedmog dana)

„Odvojili su se od baptističke crkve kako bi držali Subotu.“ Bailey, History, str. 9–10.

Amerika – 1603–1683.

„Navodni namesnik Hristov na zemlji… govoreći protiv Boga nebeskoga, misleći da promeni vremena i zakone; ali on je sin pogibli.“ Rudžer Vilijams, prvi baptistički pastor u Americi (1603–1683) — The Bloody Tenet of Persecution, citirano u L. E. Froom, The Prophetic Faith of Our Fathers, tom 3, str. 52.

Engleska

Karlo I, 1647. (u razgovoru sa parlamentarnim komesarima): „U Pismu se neće naći da Subota više ne treba da se drži ili da je pretvorena u nedelju; stoga mora biti da je crkvena vlast ta koja je promenila jedno i uvela drugo.“ Cox, Sabbath Laws, str. 333.

Engleska – Džon Milton

„Svakako je mnogo sigurnije držati sedmi dan, prema izričitoj Božjoj zapovesti, nego na osnovu puke ljudske pretpostavke prihvatiti prvi dan.“ Sab. Lit. 2, str. 46–54.

Engleska

„Po objavljivanju Knjige o sportovima 1618. godine, među engleskim teolozima izbila je žestoka rasprava o dve tačke: prvo, da li je Subota iz Četvrte zapovesti i dalje obavezna; i drugo, na osnovu čega prvi dan u nedelji ima pravo da se svetkuje kao ‘Subota’.“ Haydn’s Dictionary of Dates, članak ‘Sabbatarians’, str. 602.

Etiopija – 1604.

Jezuiti su pokušali da navedu Abisinsku crkvu da prihvati rimokatolicizam. Uspeli su da utiču na kralja Zadengela da predloži pokoravanje papi (1604. g.). „Zabranio je svim svojim podanicima, pod teškim kaznama, da ubuduće svetkuju Subotu.“ Gedde, Church History of Ethiopia, str. 311; Gibbon, Decline and Fall, pogl. 47.

Engleska – 1618.

„Najzad, jer je držala nastavu samo pet dana u nedelji i odmarala se u Subotu, odvedena je u novi zatvor u Mejden Lejnu, koji je tada služio za pritvaranje osoba različitih shvatanja od Engleske crkve. Gospođa Trask provela je petnaest ili šesnaest godina u zatvoru zbog svog uverenja o subotnom danu.“ Pagitt, Heresiography, str. 196.

Engleska – 1668.

„Ovde u Engleskoj postoji oko devet ili deset crkava koje drže Subotu, pored mnogih rasutih učenika koji su se istaknuto održali.“ Stennettova pisma, 1668. i 1670.; Cox, Sabbath, tom I, str. 268.

Bohemija, Moravska, Švajcarska, Nemačka

„Jedan od većnika i dvorana bio je Jovan Gerendi, vođa subotara — naroda koji nije držao nedelju, nego Subotu.“ Lamy, The History of Socinianism, str. 60.

Engleska – spomenik dr. Pitera Čemberlena

Kapela sv. Margarete u Eseksu, Engleska, sadrži grobnicu puritanskog čuvara Subote, dr. Pitera Čemberlena — poštovanog, pouzdanog i voljenog lekara trima parovima kraljeva i kraljica 17. veka u Engleskoj. Natpis na njegovom nadgrobnom spomeniku glasi: „Spomenuti Piter Čemberlen stekao je zvanje doktora medicine na više univerziteta, u zemlji i u inostranstvu, i živeo više od šezdeset godina kao lični lekar trima kraljevima i kraljicama Engleske, i to: kralju Džejmsu i kraljici Ani; kralju Karlu Prvom i kraljici Mariji; kralju Karlu Drugom i kraljici Katarini; kao i nekim stranim prinčevima; putovao je po većini evropskih zemalja i govorio većinu jezika. Što se tiče njegove vere, bio je hrišćanin koji je držao zapovesti Božje i veru Isusovu; kršten je oko 1648. godine i držao je sedmi dan kao Subotu više od trideset i dve godine. Da bi se ispričalo o njegovom znanju i životu ljudima: dovoljno je reći — ovde počiva Čemberlen.“

Sedmi dan tokom vekova – 18. vek

„Ne može se dokazati da je nedelja zauzela mesto Subote (str. 366). Gospod Bog je posvetio poslednji dan u sedmici. Antihrist, s druge strane, odredio je prvi dan u sedmici.“ Izvadak iz Tennhardtovih Spisa, str. 49 (štampano 1712.)

Abisinija

„Jakobiti su se okupljali na dan Subote, pre ‘Gospodnjeg dana’, u hramu, i držali taj dan, kao što to čine i Abisinci, što smo videli iz ispovedanja vere etiopskog kralja Klaudija.“ Abundacnus, Historia Jacobatarum, str. 118–119 (18. vek)

Rumunija, 1760. (i područja današnje Jugoslavije i Čehoslovačke) „Edikt tolerancije Josifa II nije se odnosio na subotare, od kojih su neki ponovo izgubili svu svoju imovinu.“ Jahrgang 2, str. 254.

„Katolički sveštenici, uz pomoć vojnika, primoravali su ih da nominalno prihvate rimsku veru, a ostatak su terali da rade na Subotu i da idu u crkvu u nedelju — to su bile metode koje su se koristile dvesta pedeset godina kako bi se subotari preobratili.“

Nemačka – Tennhardt iz Nirnberga

„On se strogo drži nauke o Suboti, jer je ona jedna od deset zapovesti.“ Bengel, Leben und Wirken, Burk, str. 579. On sam kaže: „Ne može se dokazati da je nedelja zauzela mesto Subote (str. 366). Gospod Bog je posvetio poslednji dan u sedmici. Antihrist, s druge strane, odredio je prvi dan u sedmici.“ Izvadak iz Tennhardtovih Spisa, str. 49 (štampano 1712.)

Bohemija i Moravska (današnja Čehoslovačka)

Njihovu istoriju od 1635. do 1867. opisuje Adolf Duks: „Položaj subotara bio je užasan. Njihove knjige i spisi morali su biti predati konzistorijumu u Karlsburgu da bi postali plen plamena.“ Aus Ungarn, str. 289–291, Lajpcig, 1850.

Holandija i Nemačka

„Dr. Kornelije je izjavio za Istočnu Friziju da, dok su baptisti bili brojni, ‘nedelja i praznici nisu bili držani’ (oni su držali Subotu).“ Der Anteil Ostfrieslands an der Reformation, Münster, 1852, str. 129, 134.

Moravska – grof Cincendorf

Godine 1738. Cincendorf je napisao o svom držanju Subote sledeće: „Već mnogo godina koristim Subotu za odmor, a našu nedelju za objavljivanje evanđelja.“ Budingsche Sammlung, sekcija 8, str. 224, Lajpcig, 1742.

Amerika – 1741.

Braća Moravci (posle dolaska Cincendorfa iz Evrope): „Kao poseban primer, vredi napomenuti da je odlučio, zajedno sa crkvom u Vitlejemu, da drži sedmi dan kao dan odmora.“ Ibid., str. 5, 1421, 1422.

Amerika

Ali pre nego što su Cincendorf i Moravci u Vitlejemu počeli da svetkuju Subotu i napredovali u tome, postojala je mala grupa nemačkih subotara u Pensilvaniji. Rupp, History of Religious Denominations in the United States, str. 109–123.

Sedmi dan tokom vekova – 19. vek

„Ali većina se preselila na Krim i u Kavkaz, gde su ostali verni svojoj doktrini uprkos progonima sve do današnjeg vremena. Narod ih naziva Subotnici ili Subotari.“ Sternberg, Geschichte der Juden in Polen, str. 124.

Kina

„U to vreme Hung je zabranio upotrebu opijuma, pa čak i duvana i svih opojnih pića, a Subota se svetkovala sa religioznim poštovanjem.“ Llin-Le, The Ti-Ping Revolution, tom I, str. 36–48, 84.

„Sedmi dan se najpobožnije i najstrože svetkuje. Tajpingska Subota se drži u našu subotu.“ Ibid., str. 319.

„Kada su Tajpinge pitali zašto drže Subotu sedmog dana, odgovorili su da je to, prvo, zato što Biblija to uči, a drugo, zato što su njihovi preci taj dan držali kao dan bogosluženja.“ A Critical History of the Sabbath and the Sunday.

Indija i Persija

„Osim toga, oni održavaju svečano bogosluženje u čitavom našem carstvu sedmog dana.“ Christian Researches in Asia, str. 143.

Danska

„Ova agitacija nije bila bez uticaja. Pastor M. A. Sommer počeo je da drži sedmi dan i napisao u svom crkvenom listu Indovet Kristendom, broj 5, 1875, upečatljiv članak o pravoj Suboti. U pismu starešini Džonu G. Matešonu, kaže: ‘Među baptistima ovde u Danskoj postoji veliko uzbuđenje u vezi sa zapovešću o Suboti… Međutim, verovatno sam jedini propovednik u Danskoj koji stoji tako blizu adventistima i koji već mnogo godina propoveda Hristov drugi dolazak.’“ Advent Tidente, maj 1875.

Rusija

Švedska (Baptisti)

„Sada ćemo nastojati da pokažemo da posvećenje Subote ima svoj temelj i svoje poreklo u zakonu koji je Bog pri samom stvaranju uspostavio za ceo svet, i da kao posledica toga obavezuje sve ljude u svim vremenima.“ Evangelisten (Evanđelista), Stokholm, od 30. maja do 15. avgusta 1863. (Švedska baptistička crkva)

Amerika – 1845.

„Tako vidimo da se ispunilo Danilo 7:25 — mali rog koji menja ‘vremena i zakone’. Zato mi se čini da su svi koji drže prvi dan kao Subotu papini čuvari nedelje i Božji prestupnici Subote.“ Starješina T. M. Preble, 13. februar 1845.

Amerika (Adventisti sedmog dana)

Godine 1844. pojavili su se Adventisti sedmog dana, i do kraja 19. veka njihovo učenje se proširilo gotovo po celom svetu. Njihovo ime potiče od učenja o Suboti sedmog dana i Hristovom drugom dolasku. Godine 1874. njihovo delo je osnovano u Evropi, 1885. u Australaziji, 1887. u Južnoj Africi, 1888. u Aziji i Južnoj Americi. Adventisti sedmog dana drže istu Subotu koju su držali Isus i Njegovi sledbenici. Sveti plamen istine nije ugašen kroz duga stoleća. Danas adventisti deluju na gotovo 1000 jezika sveta, imaju više od 27.000 crkava, a više od deset miliona vernika širom planete radosno dočekuje svete subotne sate.

Sedmi dan tokom vekova – 20. vek

Baptistička konvencija

„Prve četiri zapovesti izlažu čovekove obaveze neposredno prema Bogu… Ali kada držimo prve četiri zapovesti, verovatno ćemo držati i ostalih šest… Četvrta zapovest izlaže Božje pravo na čovekovo vreme i misli… Šest dana rada i odmor u Subotu treba održavati kao svedočanstvo o Božjem radu i odmoru u stvaranju… Nijedna od deset reči (zapovesti) nema samo rasni značaj… Subota je prvobitno ustanovljena (mnogo pre Mojsija) bez posebne veze sa Jevrejima, već kao ustanova za celo čovečanstvo, u spomen na Božji odmor posle šest dana stvaranja. Bila je namenjena svim Adamovim potomcima.“ Adult Quarterly, serija Južne baptističke konvencije, 15. avgust 1937.

Rimokatolička crkva

„Dobro je podsetiti prezbiterijance, baptiste, metodiste i sve ostale hrišćane da ih Biblija nigde ne podržava u njihovom svetkovanju nedelje. Nedelja je ustanova Rimokatoličke crkve, i oni koji svetkuju taj dan, svetkuju zapovest Katoličke crkve.“ Sveštenik Bredi, u govoru objavljenom u Elizabeth News (Nju Džerzi), 18. marta 1903.

„Crkva je, s druge strane, pošto je promenila dan odmora sa jevrejske Subote, tj. sedmog dana u sedmici, na prvi dan, učinila da se Treća zapovest odnosi na nedelju kao dan koji treba držati svetim, kao Gospodnji dan. Tridentski sabor (sesija VI, kanon XIX) osuđuje one koji poriču da su Deset zapovesti obavezujuće za hrišćane.“ The Catholic Encyclopedia, članak „Commandments of God“, tom IV, 1908, Robert Appleton Company. Nihil Obstat: Remy Lafort; Imprimatur: +John M. Farley, nadbiskup Njujorka, str. 153.

„Ako odbacite autoritet Crkve, nemate nikakvo dovoljno ni razumno objašnjenje ni opravdanje za zamenu subote nedeljom u Trećoj — protestantskoj Četvrtoj — Božjoj zapovesti… Crkva je iznad Biblije, a ova promena dana svetkovanja dokaz je te činjenice.“ Catholic Record, 1. septembar 1923.

„Kad bi protestanti sledili Bibliju, klanjali bi se Bogu na Subotu. Držeći nedelju, slede zakon Katoličke crkve.“ Albert Smit, kancelar nadbiskupije Baltimora, u pismu datiranom 10. februara 1920.

Episkopalna crkva (Anglikanska)

„Biblijska zapovest kaže: sedmog dana odmori se. To je subota. Nigde u Bibliji nije zapisano da se bogosluženje treba vršiti u nedelju.“ Filip Karington, anglikanski nadbiskup Kvebeka, citirano u Toronto Daily Star, 26. oktobra 1949.

[Karington (1892–) je izgovorio ove reči u poruci pred mnoštvom sveštenika; izjava je široko objavljena u tadašnjim medijima.]

Luteranska crkva

„Videli smo kako je postepeno utisak o jevrejskoj Suboti iščezao iz svesti hrišćanske crkve, i kako je potpuno novi pogled, koji stoji u osnovi držanja prvog dana, preuzeo vlast u crkvi. Videli smo da hrišćani prvih triju vekova nikada nisu mešali jedno s drugim, već su jedno vreme svetkovali oba dana.“ The Sunday Problem, studijska knjiga Luteranske crkve, 1923, str. 36.

Crkva Hristova

„Ne nalazimo nikakvu direktnu zapovest od Boga, niti uputstvo uskrslog Hrista, niti opomenu ranih apostola, da prvi dan treba da zameni sedmi dan Subote. Budimo jasni po ovom pitanju: iako je za hrišćanina ‘taj dan, prvi dan u sedmici’, najznačajniji od svih dana… nema zapovesti ni osnova u Novom zavetu da se on drži kao sveti dan. Rimokatolička crkva je izabrala prvi dan u sedmici u čast Hristovog vaskrsenja.“ Bible Standard, maj 1916, Okland, Novi Zeland.

Crkva Engleske

„Nigde u Bibliji nije zapisano da se bogosluženje treba vršiti u nedelju. ‘Sećaj se dana Subotnog da ga svetkuješ’… Taj dan je subota.“ P. Karington, nadbiskup Kvebeka, 27. oktobar 1949.

Smithsonian Institut

„Značaj nedelje, tradicionalno prihvaćenog dana Hristovog vaskrsenja, menjao se kroz vekove hrišćanske ere. Povremeno je bila poistovećivana sa sedmim danom sedmice, Subotom. Narodi engleskog govornog područja bili su najuporniji u održavanju pogrešne pretpostavke da se obaveza Četvrte zapovesti prenela na nedelju. U svakodnevnom govoru, nedelja se često, ali pogrešno, naziva Subotom.“ F. M. Setzler, glavni kustos Odeljenja za antropologiju, Smithsonian Institute, iz pisma datiranog 1. septembra 1949.

(601)

Istorija Sedmog Dana |

Sedmi dan u toku vekova

Sedmi dan u toku vekova

Sedmi dan u proroštvu

Zašto svetkujemo subotu: biblijski dokaz i svedočanstvo Katoličke crkve

Recent Posts

Categories