Jedna interesantna činjenica: Jedan lzostavljeni sat spavanja povećava broj saobraćajnih nezgoda za osam procenata dok ih jedan dodatni sat spavanja, smanjuje za osam procenata. Efikasnost vaše vožnje nakon što ste oko 18 sati bili budni, biće gotovo ista kao da vozite nakon konzumiranja dva alkoholna pića. Ako ste bili budni 24 sata, efikasnost vaše vožnje se pogoršava prema ekvavilentu vožnje nakon konzumiranja 4-6 pića. Optimalno dobra efikasnost, postiže se tek nakon devet sati redovnog, noćnog spavanja.
Sveto Pismo takođe uči da su duhovni i fizički odmor toliko esencijalni za čovekovu sreću, da je Bog izdvoijo sa strane sveti dan u tu svrhu prilikom Stvaranja i zapovedio ljudima ga se “sećaju” (
‘ data-html=”true”>2.Mojs.20:8-11).
Istina o suboti se pojavila u sred naročitog napada tokom prethodnih godina, jer đavo zna da su sve veze ljubavi, negovane u okruženju kvalitetnog vremena. Subotu je Bog tako dizajnirao, da bude načelo kvalitetnog vremena sa našim Iskupiteljem i Tvorcem. Iskrivljavanjem ili ukidanjem tog svetog vremena, đavo je pokušao da naruši vezu ljudi sa njihovim Spasiteljem.
Danas postoji mnogo intenzivnih diskusija o tome, koji je dan ispravna Biblijska subota i da li je to ili ne uopšte važno.
Postoje samo dva dana u sedmici za koje se danas raspravlja o postojanju Hrišćanskog odmora, sedmi dan – subota i prvi dan – nedelja. U Bibliji, svi dani u sedmici imaju nazive. Centralno ime bila je subota koja znači “odmor”. Zatim dolazi “prvi dan nakon subote”, “drugi dan nakon subote” i tako sve do šestog dana, koji se zvao “dan pripreme” (
‘ data-html=”true”>Marko 15:42;
‘ data-html=”true”>Luka 23:54). Svaki od dana je bio u uskoj vezi sa subotom.
Čvrst Temelj
Uvođenje sedmog dana kao blagoslovenog odmora, jedna je od najčvršće uspostavljenih istina u izveštaju o Stvaranju. Bog je nedvosmisleno izgovorio “sedmi dan” tri puta u tri stiha 1. Mojsijeve 2. glave “Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (14.) I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
… 16.) Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Mk. 2:27, Rim. 14:3, Rim. 14:5, Gal. 4:10
17.) Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo. Jev. 8:5
‘ data-placement=”top” data-template=’
‘ data-html=”true”>Kološanima 2:14,16,17).
Bilo kako bilo, odbacivati zakon je nesmotreno i opasno. Prvih četri zapovesti, definišu našu odgovornost prema Stvoritelju. Preostalih šest su temelj svih ljudskih, građanskih zakona. Ukoliko je moralni zakon ukinut, neće biti sigurnog mesta na zemlji za bilo koga.
Pavle kaže, “Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore”
‘ data-html=”true”>(Rimljanima 2:13). On takođe dodaje, “Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra”
‘ data-html=”true”>(7:12).
Šta onda stihovi u Kološanima znače? Postoje dva primarna zakona koja se pojavljuju u Pismu: Moralni zakon od Deset Zapovesti i ceremonijalni zakon koji je sadržan u propisima. Jedan je napisan prstom Božijim u kamenu a drugi Mojsijevom rukom na pergamentu.
Zapazite kako 5. Mojsijeva pravi razliku:
Moralni Zakon:“I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene”(
‘ data-html=”true”>5. Mojs. 4:13).
Ceremonijalni Zakon:“I meni zapovedi onda Gospod da vas učim uredbama i zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite” (
‘ data-html=”true”>5. Mojs. 4:14).
Kološanima 2:14, ukazuje nam da je zakon koji je prikovan na krstu bio “pismo uredbe”. A koji je to zakon? “I neću više krenuti noge sinovima Izrailjevim iz zemlje koju sam odredio ocima vašim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio preko Mojsija, sav zakon i uredbe i sudove” (
‘ data-html=”true”>2. Dnevnika 33:8
). Zakon prikovan na krstu koji se spominje u Kološanima 2. bio je zapisan na papiru i on je “protiv nas”.
“Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovčega zaveta Gospoda Boga svog, da bude onde svedok na vas”(
‘ data-html=”true”>5. Mojsijeva 31:26
). Zakon od Deset Zapovesti, koji je napisan prstom Božijim na kamenim pločama, nalazio se unutar kovčega. Ceremonijalni zakon, napisan rukom Mojsijevom bio je postavljen sa strane kovčega.
Kao što možemo primetiti, Kološanima 2. govori o ceremonijalnom zakonu i godišnjim subotama (festivalima), to je prikovano na krstu. To je razlog, zbog kojeg se kada je Isus umro, zavesa u hramu pocepala (
‘ data-html=”true”>Matej 27:51
).
Na žalost, većina Jevreja je bila previše okupirana slikama i senkama, da bi uspela da vidi ispunjenje tih Mesijanskih simbola u Isusu. Čak je i Hrišćanska crkva imala težak posao da razdvoji senke od ostvarenja. Neki jevrejski Hrišćani su zahtevali, da se svi obraćeni neznabošci drže jevrejskih ceremonija koje su ukazivale na Mesiju. Nekako, oni još uvek nisu uvideli veliku sliku, kojom je sa dolaskom Mesije prestala potreba za modelima i senkama. To je razlog zbog kojeg Pavle opominje Kološanske Hrišćane da ne dopuštaju nikome da im sudi po pitanju subota, koje su “bile sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo” (
‘ data-html=”true”>Kološanima 2:17
).
Bog se ne menja!
Ali šta ako držimo zakon a promenimo samo zapovest o suboti iz sedmog u prvi dan bogosluženja? Prva prepreka je da takva promena jednostavno nije biblijska. Nemoguće je da bilo ko nedelju učini svetom. Vidite, čak ni subotu ne možemo učiniti svetom. Sam Bog je nju već posvetio i izdvoijo za svetu službu. Druga stvar, ne možemo naći ni jedno mesto u Pismu gde je Bog preneo svetost subote na nedelju. Iz tog razloga, nema osnove da se drži prvi dan, kada ga na prvom mestu Bog nije posvetio.
Imajući u obzir to da je Isus načinio subotu pre pojave greha, a to što “Bog blagoslovi ostaje blagosloveno doveka” (
‘ data-html=”true”>1. Dnevnika 17:27
), zašto bi imao potrebu da promeni svoj sopstveni, večni zakon? On izjavljuje “Jer ja Gospod ne menjam se!” (
‘ data-html=”true”>Malahija 3:6
).
Isus Hristos je isti juče, danas i doveka (
‘ data-html=”true”>Jevrejima 13:8
). Zašto bi Bog, subotnu zapovest napisao u kamenu svojim prstom, izgovorio je lično svojim glasom i tada je promenio bez da je ostavio jasno biblijsko obrazloženje?
Suština je razumeti zašto je Bog načinio subotu i kakva je prednost uopšte u njenoj eventualnoj promeni. Zasigurno, Bog je želeo da čovek i životinje koje mu služe, uživaju fizički odmor toga dana. U vreme Francuske revolucije prilikom zategnutosti zbog crkvene zloupotrebe, ateistički lideri su pozivali na ukidanje svega što ima veze sa religijom. U tom previranju, našao se i sedmični ciklus. Pošto nisu mogli da pronađu astronomski razlog za sedmodnevno računanje, zaključili su da je i to religijskog porekla. Sedmodnevni su zamenili sa desetodnevnim radnim ciklusom, ali su ubrzo shvatili da ne samo da je narod nezadovoljan zbog fizičke iscrpljenosti, već su i domaće životinje postajale sve iscrpljenije. Nedugo posle toga, Francuska je vratila sedmodnevni ciklus.
Međuitim, fizički odmor je bio samo jedan mali deo potpunog blagoslova koji je Bog imao na umu za čovečanstvo. Bog je želeo da uživa duhovno prijateljstvo sa svojim stvorenim bićima. Biblija ne daje indikacije da su sedmica ili subota postojale na nebu pre stvaranja. Subota je načinjena za čoveka, ne za anđele. Ipak, Bogu je to bilo od tolikog značaja, da ih je nameravao održati kroz večnost. Jednoga dana, On će pozvati sve otkupljene na zajednički subotni susret (
‘ data-html=”true”>Isaija 66:23
).
Subota je između ostalog i uspomena Božije stvaralačke i otkupiteljske moći. Ona je takođe i znak Njegove obnoviteljske sile u našim životima . “Subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem” (
‘ data-html=”true”>Jezekilj 20:12
).
Sedmični subotni odmor, takođe ukazuje i na večni odmor koji Bog priprema za iskupljene (Jevrejima 4:1-11). Taj odmor se upoređuje sa ulaskom u obećanu zemlju starog Izrailja. Duhovni Izrailj gleda sa isčekivanjem na obećanu novu zemlju “gde pravda živi” (
‘ data-html=”true”>2. Petrova 3:13
).
“Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas”. (
