- Ako su rani Hrišćani slavili Subotu, zašto su onda lomili hleb prvoga dana sedmice ? (Dela 20:7)
Potpora za ovakvo tumačenje leži u pretpostavci da je lomljenje hleba prvog dana u sedmici dovoljno da pokaže kako je sedmi dan promenjen u prvi. Ali ovo je čista pretpostavka, bez biblijske osnove. Medjutim, iako je to slab i beznačajan dokaz, to je najjača podrška koja se koristi za podupiranje prvog dana, pa ćemo pokušati da rasvetlimo taj problem.
Na prvom mestu, zapitajmo se da li je pisac teksta razumeo da pitanje skupa nije bilo u vremenu koje danas poznajemo kao nedelja, već da se ovde radi o terminu koje je bilo znano kao subotna noć ili subotno veče!
Prema Biblijskom metodu računanja vremena, svaki dan započinje sa zalaskom sunca (3. Mojsijeva 23:32; Marko 1:32). Otuda je jasno da je veče prvog dana bilo zapravo veče pre prvog dana, a ne veče nakon njega (kao što mi to danas računamo), koje je bilo deo sledećeg. Sastanak je bio dakle veče nakon Sabata, danas poznato kao subotno veče. I da stvar bude još gora, za one koji se trude da pronađu tu nekakav dokaz da je Pavle nakon toga držao prvi dan, tekst jasno kaže da je Pavle sutra dan planirao da putuje! To on ne bi činio uopše ukoliko je njihova pretpostavka tačna da je on postao poštovalac nedelje.
Ukoliko pisac treba da insistira na našoj upotrebi, u ovom konkretnom slučaju Rimskog računanja vremena, u nameri da pomogne ovom nemogućem zadatku u prilog oko poštovanja nedelje, on će morati onda da ima duboke poteškoće zbog osnovne osobenosti sastanka, lomljenja hleba, mesta održavanja nakon ponoći samim tim i ponedeljka, a i ponedeljak bi bio dan koji bi trebao da svetkuje ako više voli da sledi takve neosnovane zaključke. Na kraju, nema ničega u Svetom pismu što ukazuje da je svetkovanje Gospodnje večere ograničeno na bilo koji dan u sedmici.
Hard Nuts Cracked, H.M.S. Richards, pg. 6
(184)