- Koji dan u sedmici?
Uprkos razlikama u doktrini, mnogi Hrišćani se slažu da je dan odmora integralni deo Hrišćanskog života. Međutim, koji dan je shabbat?
“I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 2:2,3). Sama reč “Shabbat” znači odmor, a odmoriti podrazumeva da se pre toga radilo. Bog je odredio poslednji dan sedmice, kao dan odmora. “A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom” (2. Mojsijeva 20:10).
Jezik odražava običaje kulture koja se njime služi. Skoro svaka kultura, od Vavilona pa sve do savremenog doba, koristila je odmor sedmog dana. Dok se jezik razvijao, naziv za sedmi dan u sedmici, ostao je “dan odmora”. Sredinom 19. veka, Dr. William Meade Jones napravio je sedmični grafikon, koji sadrži listu naziva sedmog dana u 160 jezika, uključujući i neke od najstarijih. Vavilonski, koji se koristio više stotina godina pre Avrama ili davanja Deset Zapovesti na Sinaju, naziva sedmi dan sedmice “sa-ba-tu”, što znači “dan odmora”.
Čak i danas više od 100 jezika širom sveta, od kojih mnogi nisu vezani za stari hebrejski, koriste reč “shabbat” za subotu i nijedan od njih ne označava bilo koji drugi dan kao dan odmora. Iako su se svetske jezičke grupe razvijale tako da budu nerazumljive jedna drugoj, reč za sedmi dan sedmice je ostala prepoznatljiva.
Subota prethodi Judaizmu. Par hiljada godina pre nego što je Judaizam nastao, jedna celokupna nacija Jevreja je održavala sedmični ciklus i svetkovala subotu sedmog dana, ponekad čak i bez kalendara. Uprkos tome, mnogi smatraju da je nemoguće odrediti koji dan je zapravo Biblijska subota, jer je papa Gregor XVIII promenio kalendar. Julijanski kalendar je uveo Julije Cezar oko 46. god. p.n.e. računajući dužinu godine kao 365¼ dana. U praksi, godina izađe 11 minuta manje od 365¼ . Tako su 1580-te god. kalendar i solarni ciklus bili za 10 dana u izmaku. Papa Gregor je 1582. promenio kalendar tako, da je Petak, 5. Oktobar postao Petak, 15. Oktobar. To je kalendar koji mi danas koristimo. Ali to ne ne meša sedmične dane. Petak još uvek prati četvrtak, subota još uvek prati petak itd.
U 2. Mojsijevoj 16. nabraja se serija sedmičnih subotnih čuda u periodu od oko četrdeset godina. Bog je ponovio subotu na Sinaju (2.Mojs. 20:8-11). i Jevreji su još uvek svetkovali subotu kada je Isus bio rođen. Isus je držao subotu (Luka 4:16; 23:54,56; 24:1), sve do svoje smrti, za koju Luka navodi da se desila dan pre subote: “On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo. I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut. I dan beše petak, i subota osvitaše” (Luka 23:52-54). Luka nastavlja da opisuje delovanje žena koje su sledile Isusa. “A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu” (Luka 23:55).
“Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu. A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima” (Luka 23:56; 24:1). Žene otkrivaju da je Isus ustao u nedeljno jutro. Hrišćani potvrđuju tu činjenicu, svetkujući Uskrs. Dan u kojem su žene odmarale između dana pripreme (petka), kada je Isus umro, i prvog dana sedmice (Uskršnje Nedelje) kada je Isus vaskrsao, morala je da bude subota. Pismo jasno prikazuje sedmi dan sedmice koji je Bog odredio kao subotu i kroz istorijsko razdoblje koje opisuje Biblija, i Njegovi sledbenici su je svetkovali kao takvu. Čak iako je kalendar promenjen, sedmi dan je još uvek subota. Zašto dakle toliko mnogo ljudi poštuje nedelju, prvi dan sedmice, umesto sedmog dana?
- Sedmični Grafikon – Dr. William Meade Jones, 1887
Tabela gore uključuje neke od najstarijih jezika poznatih čoveku. Jedan od tih, Vavilonski jezik, bio je u upotrebi stotinama godina pre Hebrejske nacije, koja je uspostavljana od strane Avrama. Taj jezik izdvaja sedmi dan sedmice kao “sa-ba-tu”, što znači dan odmora – drugi neosporan dokaz da Biblijska “subota” nije bila i nije, ekskluzivno Jevrerejska. Samo nekolicina uviđa da je reč “Shabbat” i koncept odmaranja u sedmi dan sedmice (u subotu), zajedničko većini starog i savremenog jezika u svetu. Taj dokaz, koji je potpuno nezavistan od Svetog Pisma, potvrđuje Biblijsko učenje da Božija subota sedmog dana, prethodi Judaizmu. Koncept svetosti subotnog dana odmora bio je razumljiv, prihvaćen i praktikovan od strane, gotovo čitave kulture od Vavilona pa do Savremenog doba. Proučavanjem mnogobrojnih jezika, možete naići na dve važne činjenice:
- U većini glavnih jezika, zadnji tj. sedmi dan sedmice, označen je kao “Subotat”
- Ne postoji, skoro ni jedan jezik koji izdvaja drugi dan kao “dan odmora”
Iz ovih činjenica možemo zaključiti da ne samo što su ti ljudi koji su za poslednji dan sedmice koristili naziv “subota”, već su i svi drugi ljudi i rase, toliko koliko su prepoznavali bilo koji dan u sedmici kao “Sabbat”, odmarali u sedmi dan. Zapravo, to je zabeleženo i od strane velikog istoričara Sozomena, da je u njegovo vreme, ceo poznati svet, sa izuzetkom Rima i Aleksandrije, svetkovao sedmi dan sedmice.
“Narod Konstantinopolja i skoro svuda, zajedno se sakupljao u subotu, isto tako kao i prvog dana sedmice, čiji običaj nije nikada svetkovan u Rimu ili Alaksandriji” (Socrates, “Ecclesiastical History,” Book 7, chap.19).
Druga zanimljiva činjenica je da reči iz izvornih jezika, koje se koriste da izdvoje sedmi dan sedmice kao “Sabbat”, nastavljaju bivati vrlo identične dok su druge druge reči bile toliko promenjene tokom vremena da su nerazumljive narodima drugih jezičkih grupa. To je drugi dokaz da su subota i reči koje se koriste da izdvoje sedmi dan sedmice kao “subotni dan”, koje imaju poreklo od stvaranja, u potpunoj harmoniji sa biblijskim zapisom koji se nalazi u 1. Mojsijevoj 2:1-3.
(360)