Nedelja je prvi dan u sedmici, a subota je sedmi dan. Veći deo hrišćana svetkuju nedelju, iako je, kao što smo videli, Bog odredio sedmi dan kao dan odmora (2. Mojsijeva 20,8-11).
U ovom proučavanju odgovorićemo na pitanje: ko je promenio subotu u nedelju i kako je došlo do te promene?
I. HRISTOS I APOSTOLI NISU PROMENILI SUBOTU U NEDELJU
- Hristos je redovno prisustvovao bogosluženju u sinagogi subotom. To je bio njegov „običaj”.
„I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita”. Luka 4, 16. (Vidi: Marko 1, 21-29; 6, 1-6; Luka 4, 31)
Isus se brinuo da njegovi učenici i posle njegove smrti svetkuju subotu: „Nego se molite Bogu da ne bude bežanj vaša u zimu ni u subotu”. Matej 24, 20.
- Apostol Pavle je takođe redovno posećivao bogusluženja subotom.
,,I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma.” Dela 17, 2: (Vidi: Dela 13, 14. 44; 15, 21; 16, 13; 18, 4.).
Godine 49. posle Hrista održan je u Jerusalimu sabor (Dela 15.). Na tom saboru raspravljalo se o pitanju da li nezršbošci koji žele da postanu članovi hrišćanske crkve treba da se obrezuju i da ispunjavaju još neke druge propise jevrejskog obrednog zakona. Ovom prilikom doneta je odluka da se hrišćani iz neznaboštva oslobađaju od raznih jevrejskih uredaba kao što su obrezanje, prinošenje žrtava, itd. (Dela 15. 1. 2. 24-29). Na saboru se nije raspravljalo o ukidanju Božjeg zakona i subote, jer je svima bilo jasno da je Božji zakon večan, pa tako i subota, koja je deo tog zakoia (1. Korinćanima 7, 19). Da je neko bio pokrenuo pitanje ukidanja subote, onda bi se o tome bilo raspravljalo i o tome bismo imali neki trag u stihovima Novoga zaveta. Međutim, Biblija nigde ne govori da su Hristos ili apostoli zamenili svetkovanje subote za nedelju, da su slavili prvi dan sedmice i preporučivali drugima da ga slave.
Da je Bog promenio subotu i da je dan odmora premešten sa sedmog na prvi dan, sigurno bismo u Svetom pismu našli izveštaj o toj promeni. Međutim, u celom Novom zavetu, koji je napisan u drugoj polovini prvog veka, ne nalazimo ni jedan stih koji bi potvrđivao tu promenu. Kako je onda došlo do svetkovanja nedelje?
II. ČINIOCI KOJI SU UTICALI NA POJAVLJIVANjE NEDELJE KAO PRAZNIKA
Prvi činilac: uticaj neznabožačkih religija koje su obožavale sunce kao svog boga i njemu u čast posvećivale prvi dan sedmice – nedelju.
Kult sunca bio je veoma rasprostranjen u staro vreme. Bog je često opominjao svoj narod da se čuva da ne padne u zabludu neznabožaca: da obožava sunce i ostala stvorenja mesto Stvoritelja.
„I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom.” 5. Moj. 4, 19. (Vidi: 5. Moj. 17, 3, Isaija 17, 8.).
U drugom stoleću posle Hrista u Rimskom carstvu je osobito bio raširen kult boga Mitre. Obožavaoci boga Mitre ili boga sunca posvetili su svom božanstvu prvi dan sedmice – nedelju, koju su nazvali „dies solis” (tj. sunčev dan). I danas se nedelja na nemačkom i engleskom jeziku naziva sunčev dan (zontag-sonntag, Sandi-sundey).
„Bog sunca poslednjih neznabožačkih careva ustupio je u kalendaru mesto Spasitelju… Sunčev dan, dies solis, postao je hrišćanska nedelja, praznik uskrsnuća. Godišnjica sunčevog rođenja (Natalis Solis Invikti), koja se slavila 25. decembra, prihvaćena je kao dan Spasiteljevog rođendaia – Božić.” (La Sibil, str. 96).
Drugi činilac: U prilog svetkovanja nedelje car Konstantin je izdao 7. III. 321. svoj čuveni zakon o svetkovanju „časnog dana sunca” kojim je želeo da sjedini neznabošce i hrišćane. Taj zakon glasi:
„U časni dan sunca (nedelju) neka se svi gradski službenici, zanatlije i stanovnici gradova odmaraju. Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje poslove, jer se dešava da drugi koji dan nije tako pogodan za sejanje ili obrađivanje vinograda. Ne sme se dopustiti da zbog neiskorišćavanja pogodnog vremena propadnu dragoeni plodovi koje nam nebo šalje.” (Kodeks Justin. knjiga 3, tit. 12. 13.)
Treći činilac: uticaj crkvenih sabora i rimskih biskupa.
Nedelju uzdižu sabori, u Nikeji 325.), u Sardu (345.) i naročito u Laodikeji (364). U svom 29. Kanonu Laodikejski sabor donosi sledeću odluku kojom nastoji da potkopa subotu i uvede nedelju.
„Hrišćani ne treba da se odmaraju i lenstvuju u subotu, već treba tog dana da rade. Neka svetkuju dan Gospodnji (nedelju), i neka se čuvaju, koliko je moguće, da ne rade u taj dan. Ako i dalje svetkuju subotu, neka su prokleti.”
Gašpar del Foso (Gasper del Fosso), nadbiskup grada Ređija (Reggio), rekao je 18. I. 1562. na tridentinskom saboru: „Subota, najistaknutiji dan u zakonu, promenjena je u nedelju… Ovaj i slični propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam kaže da nije došao da promeni zakon već da ga ispuni, nego su promenjeni vlašću crkve”. (Frum, Proročka vera naših otaca, sv. I, str. 478.).
Nedelja, dakle, vuče koren iz neznaboštva, proširena je kultom sunca, poduprta carskim zakonima i nametnuta odlukama sabora i rimskih biskupa. Sve je ovo bilo potrebno jer joj nedostaje biblijski temelj. Nedelja je čedo tradicije, i to ne hrišćanske tradicije, već neznabožačke, ljudske. Na poštovaoce ove tradicije odnose se ove Isusove reči: „Zašto vi prestupats zapovesti Božje za svoje običaje. No uzalud me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim”. (Matej 15, 3. 9.)
III. SVETKOVANJE SUBOTE SAČUVANO JE KROZ VEKOVE
Odredbe Laodikejskog sobora iz 364. god. koje su uperene protiv onih hrišćana koji su svetkovali subotu, dokaz su da se u 4. veku subota još svetkovala u mnogim hrišćanskim crkvama, osobito na Istoku. To potvrđuju i crkveni istoričari Sokrat i Sozomen.
Papa Grgur I (590-604) ističe u jednom svom pismu da u samom Rimu ima hrišćana koji svetkuju subotu. Papa se ljuti na te hrišćane i naziva ih najpogrdnijim imenima.
Subota se kroz dugi niz stoleća svetkovala u Etiopiji. I godine 1534. je etiopski poslanik izjavio na lisabonskom dvoru: „Budući da je Bog, pošto je završio stvaranje sveta, počinuo u sedmi dan, bilo bi izričito protiv Božje volje ako ne bismo taj dan poštovali, a pogotovu zato što Hristos nije došao da ukine zakon već da ga ispuni. (Matej 5, 17. 18).(Mihael Gedes, Istorija Etiopije).
IV. PROREČENA OBNOVA U POGLEDU SVETKOVANJA SUBOTE U POSLEDNJE DANE
Stvoritelj svemira, koji je subotu proglasio znakom svoje stvaralačke moći i svojom zastavom, sigurno neće dopustiti da ta zastava bude pogažena i njegov zakon osakaćen rukom čoveka. Prorok Isaija proriče veliku reformu u pogledu svetkovanja subote. One koji objavljuju pravu subotu naziva „graditeljima starih razvalina i opravljačima puteva za naselje”.
,,I tvoji će sazidati stare pustoline, i podignućeš temelje koji će stajati od kolena do kolena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje. Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći prazne reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova, oca svoga; jer usta Gospodnja rekoše.” Isaija 58, 12-14.
Nama su upućene reči:
„Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, i čuvajući ruku svoju da ne učini zla.” Isaija 56, 1. 2.
„Skoro će doći spasenje moje”, veli Gospod. Ove reči se odnose na Hristov drugi dolazak; a najbolja priprema za Hristov drugi dolazak jeste vera u Hrista i poslušnost svim Božjim zapovestima (Otkrivenje 22, 14).
Jeste li spremni da stupite na stranu Božju i njegovog zakona, da slušate radije Hristov glas, a ne glas onih koji ruše Božji zakon i navlače na sebe večnu pogibao (2. Petrova 3, 17)? Ako ste voljni da sledite Hrista, na vama će se ispuniti obećanje:
„Blago onima koji tvore zapovesti njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.” Otkrivsnje 22,14.
(4494)